Spas svakog pubertetlije nakon pronalaska desanke.Sve što je bilo potrebno je da prebacite sto sa kompom ili krevet(zavisno od mesta gde vršite šamaranje majmuna) iza vrata,kako biste bili nanosekundu ispred keve kada vam nenajavljena bane da vam donese naseckane jabuke...
Keva:''Iju,crni sine,pa gde ćeš sa tim stolom? Čekaj bre,ludo dete,ne možeš sam.Što ga pomeraš,ostavi ga tu,vidi kako ti svetlost pada lepo na njega." X:"Ma pusti me kevo,smara me ovaj raspored,moram malo da promenim,nisam više klinac!'' Ćale:''Ajde bre mali ne zajebavaj i vraćaj taj sto nazad!Mene si našao,smeta ti raspored malo morgen,nego hoće da stavi ovaj sto iza vrata,da kad mu ti uletiš,da može da navuče gaće.E moj ti,pa moja generacija je izmislila drkanje,mene si našao,izrasla ti prva dlaka na jajima,pa misliš da si pametan.Drkanje-u veceu,sto-na svetlost,da ne iskvariš oči kad učiš!'
Situacija u kojoj se vama sviđa neka devojka, i vi ste ubeđeni da se sviđate istoj toj devojci, al' niko od vas dvoje ne sme to da pomene prvi, pa ste onda, tako stidljivi, fini jedno prema drugome, pazite da ne kažete nešto pogrešno, polako uređujete vaš svet pre nego što se u njega smestite, iščekujući veliku ljubav, dok ste nestrpljivi da sa njom provedete sve te lepe trenutke za koje ste sigurni da će se desiti, ne možete da spavate noću jer vam se stvarnost sada čini lepšom od sna (a i vruće je napolju), imate inspiraciju za ljubavne stihove, gledate ljubavne filmove, slušate Bajagu!...dok joj na kraju ne priznate, a ona vam onda kaže 'pogrešno si me procenio, ti si meni jako drag i volela bih da ostanemo drugovi'. Pljus!
Ponuditi prijateljstvo zaljubljenoj osobi je isto što i žednom magarcu ponuditi 'leba...
Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
U osmom razredu na ekskuriziji jedno veče pozvah moju tadašnju djevojku da joj pokažem moju sobu. Ona se nećkala, premišljala i pristala. Ja sam joj pokazao sobu.
Najzajebaniji period kada je dogovaranje u pitanju. Ako se u ovo vreme dogovarate sa nekim, obavezno sredi kraća rasprava da li je danas zapravo sutra, ili je sutra zapravo danas, odnosno da li je trenutno juče ili danas i da li je sutra prekosutra, ili je sutra danas.
2 ujutru, leto, sedi se na terasi.
-Brate, 'oćemo sutra na basket? -Čekaj, sutra kao danas, ili sutra kao prekosutra? -Ma sutra bre, na basket da idemo. -Čekaj bre. Jel ti misliš sutra kao sutra, kao kad se probudimo danas, pa idemo na basket, ili sutra, kao kad se probudimo, pa prođe dan, pa odspavamo, pa se probudimo, pa idemo na basket? -ŠKK bre? Pa ja sam se još jutros probudio, neću opet da se budim danas...
Hemija. Varnica na relaciji između dvoje ljudi, bez koje se ne može razviti prava veza. Sve njegove priče, žvake, razvlačenje solaža na gitari, potpisivanje za Čukarički, a kasnije i za Deportivo, neće nadmašiti jednostavni kontakt očima između dvoje pravih ljudi na pravom mestu. Ni njene kratke suknje, izbacivanje poprsja, pozdravi na hodniku i kolutanje očima, neće postići ništa, sem možda podizanja jarbola ispod njegovih pantalona. Sa njom će se osećati kao da čita ono što je Opra u svojoj zadnjoj emisiji preporučila, umesto knjige koja ga zaista interesuje.
Bez žiške, njene priče se neće čuti od Kanzasove balade "Prašina na vetru", koja odzvanja u njegovoj glavi, njena ruka iako topla, činiće se kao ledena flaša BIPovog piva, izvučena sa dna Obodovog zamrzivača, a kada treba da je poljubi, neće osetiti ništa sem guranja jezika u praznu, sterilnu teglu za pakovanje kornišona. Ona će se njegovim fazonima u početku smejati, dok će joj ubrzo postati interesantne, koliko i izvale Šurdinog ujaka, nakon dvesta četrdeset sedmog praćenja serije "Vruć vetar". Vremenom će se udaljavati, jer im je na samom startu nedostajao osnovni element. Kada je on prilikom samo jednog njenog pogleda, srećan kao ciganče kad se popne na traktor, kada shvati suštinu pesme "Otrov" Alisa Kupera, i kada se nakon uzimanja njenog broja, prvi put plaši da pet godina star, deformisan telefon, ne padne na zemlju i izgubi memoriju, e to je jebena žiška.
- Brate, si još sa onom ribom? - Nisam brate, ne mogu nemam žišku za nju. Nisam hteo se foliram... - Ti br'te, ako tako nastaviš, slobodno spakuj alat na tavan, i preseli se na Svetu goru. Kak'e žiške, kak'e pičke materine? Grabi šta ti se nudi!
Na prvi pogled, sasvim bezazleno pitanje koje se postavlja kad ste u nekoj guzvi pa vam smeta neka osoba i vi je uljudno zamolite da se pomeri. Al' to je samo privid. Prava namera ovog pitanje je da zenske izvrse selekciju potencijalnih jebaca na dobre i izdrzljive i one koji to nisu.
-Izvini, je l' mozes samo malo? -Izvini, zar ti ja izgledam kao neko ko moze samo malo?
Svako ima svoju sliku takozvanog normalnog, tj. normalno je tako kako ti izgledas. Da pocnem od fensera. Njima je normalno:
Biti osisan na opasno, ili ponekad gay cirokane i preterana koriscenja gela. Nositi sto vise rozih, belih, mnogo svetlih majica Bele pantalone, svetle farmerke Previse popularne maxerice, ako ne to, onda neke bele. Nije normalno imati pirsinge, ali je normalno imati tetovaze svetaca, tribale, ili kineska slova. Slusati narodnjake i tehno. Ponasati se mnogo opasno. Ko ne izgleda tako, ne slusa to je: narkoman, budala, bolestan, i na kraju, nenormalan.
Duga kosa, moze i kratka ponekad. Siljate narukvice, kaisi i ostalo. Obicno uske ili pokidane farmerke, maskirne pantalone. Crne majice sa natpisima bendova i sl, kozne ili denim jakne bez rukava sa patchevima sa nazivima bendova. Obicno cizme(martinke, rendzersice, JNA cizme), ili bele hi tops. Muzika, naravno metal(thrash,death, speed, itd.) Ko nije takav je, naravno nenormalan.
Siske preko ociju, ponekad jarki pramenovi. Jako uske pantalone. Vecinom jako uske majice, duksevi Neki samo crno, neki jako sareno oblacenje. Starke ili skejterke. pirsinzi, mnogo njih. Jako emocionalni. Od muzike tu je rock i screamo. Ko nije takav je, nenormalan.
Naravno, cirokana. Poderane majice. Poderane farke. Kozne siljate jakne. Cizme(truperke, ili bilo kakve druge). Pirsinzi, siljate ogrlice, narukvice. Muzika: Punk i sve podvrste istog. I opet, ko odstupa je, nenormalan.
Kosa slicna emo, samo crna. Oblacenje, crna odeca, velovi, korseti, mreze. Siljate narukvice, ogrlice itd. Po prici, vecina satanisti. Muzika: Gothic metal i sl. Ako si drugaciji, onda si nenormalan.
Hip-hop, rap
Jako siroke majice. Siroke pantalone, kod nekih i maskirne. Kratka kosa ili duga sa pletenicama i sl. Kacketi, marame. Od obuce skejterke ili slicno. A zika, naravno hip hop i rap. Takodje su sami za sebe normalni.
Ima jos mnogo stereotipa, izgleda ili kako vec za primer, ali i ovo verovatno niko nece procitati.
Za one koji se nigde ne uklapaju, vi ste se izmixovaali i iskobinovali i takodje je ono: Ko je drugaciji, verovatno nije normalan.
Kraj pomahnitalog razgovora sa Svevišnjim kada se čini da su sve ladje potonule.
Budiš se u tripu K'o da me je Bukovski pravio, i usput shvataš da ti je desna ruka nešto mnogo lepa i bucmasta i da je jedva pomeraš. Nalaziš sreću u nesreći- bar nisi muško- za wc ćeš se nekako snaći, a bar ne moraš da drkaš, ne moraš ni drugima da drkaš pošto ti usput i veza puca k'o zrela lubenica i sav te sok prska po faci. Kakav svrš! Usput keva odluči da te vrati u krilo mamino, čedo mamino, pa polako dobijaš fobiju od zvuka sopstvenog telefona. Zapališ cigar na poslu i naidje, ni manje ni više, nego čika diša sa komentarom "Vi ste baš pravi zavisnik!" Jok, krivi, pomisliš, i nastaviš da ga pušiš. Cigar, mislim. Onda se jednog dana probudiš, rešiš da dočekaš sutra sa osmehom, ništa te više ne potriše, nište te više ne iznenadjuje. I tako ponosito, dignutog morala, i dignutog nosa, ma sve što imaš ti se diglo, kreneš ranim jutrom u nove pobede. E, to je optimizam. I na pola puta bupneš direktno na bulju, na sred ulice, osetiš svoju trtičnu kost kako krcka, legneš tu da odmoriš malo, raširenih ruku kao Isus, pogledaš u nebo i vikneš: "Matori, a da mi ti lepo rokneš metak u čelo, a?" I kad se dupodosankaš do dela gde ima manje leda i uspeš da predješ na drugu stranu, s naporom kao jebeno more da preplivavaš, istom tom ulicom prodju kola hitne pomoći. Kao: "Ma neću bre, malo se zezam..."
Osveta majke prirode prekaljenom jebaču, kojom pokušava da ga stavi u kožu svih onih očeva čije je princeze deflorisao.
Udobno zavaljen u fotelju, počeo je da iščitava dnevne novine krenuvši od poslednje strane, kad ga prekinu prodoran zvuk zvona ulaznih vrata. -Zvrrrrrrrrrrr!!! -Ko je sad majke mu ga?! Nervozno ustaje i kreće prema vratima. Ispred njega se pojavljuje bubuljičavi stvor, zalizane kose i poderanih farmerica. -Da! Izvolite mladiću! -Ovaj...dobro veče. Ja sam...ovaj...Dragan. Došao sam po Vašu ćerku. Znate večeras idemo u bioskop. -Aham... (pogledom ga odmerava od glave do pete)...sad ću da je pozovem. Mileniceeeee! -Evo tatice. Napupela tinejdžerka utegnuta do tačke pucanja silazi niz stepenice. -Ah tata, vidim upoznao si mog Dragančeta...je l' da da je sladak. Momak crveni, a bubuljice na njegovom licu samo što ne puknu. -Aham...jeste ćero...nego reci ti meni, gde ćete vi ovako kasno uopšte? -Pa vodi me u bioskop, a posle ćemo verovatno malo da prošetamo do parkića. (PARKIĆA!!! O ne!)-pomisli brižni otac. -Hmmm...dobro. Izvini NAS na trenutak. Stavlja ruku na nejako rame zbunjenog momka, povlači ga u ugao predsoblja, i unoseći se u prestravljeno lice mladića reče mu: -Slušaj sine, nemoj da te guja ujede da nešto pokušaš večeras inače ćeš do punoletstva jesti na slamčicu! Razumeš!!! -Ovaj...da čika Milenin tata - progovori Draganče gutajući knedle. -Ajde sad begutka, i zapamti šta sam ti rekao. Dok je zatvarao vrata za mladim zaljubljenim parom kroz glavu su mu prolazila lica svih evojaka sa kojima je bio, i zastavši negde oko broja 48 prekinu misli i progovori bez razmišljanja: -Jebem ti kosmičku pravdu! Univerzum je konačno u ravnoteži.
