Najnapetiji trenutak u porniću, kad ženka iščekuje da joj mužjak saspe u lice sve što ima.

Hrabri kučkin sin. Heroj. Ludak. Ovakvi ljudi rešavaju ratove i kroje istoriju.

Lepa elektronka je endemična vrsta devojke koja se može naći samo na elektronskim fakultetima, ponekad se sreće u menzi a veći deo vremena provodi nad knjigom tako da je skoro nemoguće videti je u gradu. Sve dok ne upiše elektroniku uglavnom nije svesna koliko je bitno to što je žensko a uz to izgleda dobro (karakterne osobine i seksualna orjentacija nisu bitni a u daljem tekstu ćete videti zašto).

Kad na početku prve godine udje u amfiteatar studenti koji su tamo odmah zaborave sve ostale kolegenice, kojih baš i nema previše. U prva tri-četri dana počinju da je muvaju studenti koji su završili srednju tehničku zato što imaju neku predstavu o tome koliko će kolegenica da vide do kraja školovanja. Sledeće nedelje brucoši koji su završili gimnaziju shvataju gde su zaglavili na narednih pet godina pa i oni počinju da je muvaju.

Sada imamo devojku koja u srednjoj školi baš i nije bila na meti udvarača zato što je težak štreber a ovde ima osamdeset do devedeset momaka koji imaju neke planove u vezi nje bez obzira na to šta ona misli o njima (sistem "-Jel žensko?-Jeste.-Jel ima neka druga u krugu od pola kilometra i pet godina?-Nema.-Nema veze što je psihotična kučka i mrzi me, bolja nema")

Kad shvati da ima svoj harem koji verovatno neće da ode nigde daleko rešava da malo sačeka ne bi li se pojavio princ na belom konju i do kraja fakulteta ima status tačke nagomilavanja muške populacije. Kao što je iz matematike poznato do tačke nagomilavanja se ne stiže mada joj se neko nekad negde u beskonačnosti možda i približi dovoljno a pošto je dužina studiranja ograničena elektronci shvate da im dodatan seks nije potreban jer ih na studentska služba i dekanat jebu sasvim dovoljno i onda dignu ruke od svega i počnu ili da igraju WOW ili da redovno posećuju ugostiteljske objekte sa radnim vremenom "dok ima gostiju točimo piće"

Samo jedan u nizu neverovatno interesantnih tv sadržaja kojim su nas zabavljale lokalne stanice. Fascinantno maštoviti prevodi vec bizarnih dijaloga izmedju činioca i trpioca radnje. Jedini filmovi gde je titl interesantniji od same radnje.

Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.

Misao sa kojom se svako jutro budi vlasnik kladionice.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.