Jezivi komšija
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
vrh jezika
mesto na kom stoji more informacija i podataka
kako se bese zvao onaj pevac iz one grupe.znas bre
cek,cek na vrh mi je jezika(samo da ga isceprkam)D
Gloria
Vrlo popularno štivo kod kulturnih domaćica kojima je Skandal degutantan a ne mogu da žive bez zabadanja nosa u tuđu intimu.
Frizerski saloni su obavezno pretplaćeni na njega.
Čini se da je svaki broj isti, kao što i jeste.
- Novotarije iz sveta: gde je i šta radi Kristl iz Dinastije, Sandra Bulok šeta bebu, Kejt Vinslet i Džad Lou kod Sarkozija na rođendanu njegove mame, Anđelina i Bred daju besplatne časove glume gladnoj deci iz Etiopije.
- Sa kraljevskih dvorova: venčanje iz bajke norveške princeze i debelog šeika, Elizabeta na konjskoj trci, marokanska kraljevska porodica igra bridž na svom vikend imanju na datumskoj granici.
- Domovi poznatih - kod Ljiljane Habjanović - Đurović: Zlatne draperije, ikone, freske i oltar, uspomene iz piramide, poklon sablja od pok. deda Toplice, njoj najdraži artefakt - knjiga Dobrice Ćosića sa posvetom: "Dragoj Lilji od srca, sa željom da me nadjebe u smaranju" i još 500 gluposti sa sve debelim unučićima na stilskoj sofi.
- Zvezde kuvaju: Gordan Kičić i Stefan Kapičić spremaju jebački suši od električne jegulje posle kog svaka pička skida gaće. Uz ovo obavezan šampanj Kristal a posle seksa štrudla od domaćeg pekmeza i tartufa, garnirana divljom orhidejom.
- Ispovest: Kalina Kovačević otvara dušu kako je najviše boli što je dete poznatih roditelja a pokojni Zoran Radmilović je dolazio svaki dan da se kida od smeha na njene imitacije kad je bila mala.
- 20 stranica biografije Jovana Ćirilova sa prigodnim fotografijama: mali Ćirilov čita Sartra, Ćirilov svira orgulje u studentskom domu, Ćirilov i Umberto Eko igraju jamb na plaži, Ćirilov i pozajmljene sve knjige iz Matice Srpske za potrebe fotografije...
- Modni savet Maje Mandžuke: kupite crnu veš majicu u Espriju za 100 evra.
- Ana Antić, PR menadžer kompanije Frutela, otkriva tajnu svoje lepote: koristim samo pincetu i labelo ali zato noćnu kremu nabavljam na Tahitiju. Receptura je vekovna urođenička tajna.
- od A do Š: Leopold Kun, fotograf, baletan i dizajner umetničkih sanitarija otkriva zašto se plaši igle u plastu sena, šta za njega znači Kumova slama i miris pokisle mačke i kome bi oblajvio iako nije gej.
- Draga saveta: varam muža, pomozite; svastika mi je đubre i krade nam iz kuće.
Dodatak: ljubavni vikend roman Krici usrane golubice.
Zna se šta se jebe a šta se ženi
Tetkino objašnjenje oko izbora buduće mlade. Kapljica na vagi kvaliteta "da li oženiti brkatu dobričinu ili guzatu plavušu".
Eto vam ga na ziljave fukse!
Fiksni telefon i muke sa istim
Apsolutno nepotrebna stvar koja može samo da te udari po džepu. Jedino je koristan za obavljanje lokalnih poziva (ne daj Bože da zoveš nekoga na mobilni), mada mobilni operateri nude sve više pogodnosti, a internet sa svojim msn-om, skajpom i fejsbukom dospeva u sve više domova, tako da se fiksnoj telefoniji naslućuje kraj..To su skontali i u državnoj upravi, pa su podigli pretplatu na 500 dinara mesečno (jebem li im seme), kako bi uzeli što više para dok se još može.
A da može da te izbaci iz takta i pokida ti živce, može i te kako:
Zvonjava fiksnog telefona, bilo koji radni dan:
- 09.10h - Dobro jutro gospodine, ovde Snežana iz agro banke. Da li ste razmišljali o osiguranju..
- Ma kakvom kurac osiguranju, opet ste me probudili, koliko puta treba da vam kažem da zaboravite ovaj broj! Jebe mi se za vaše usluge! TRAS!
- 10.15h - Dobar dan, kraj telefona Radica iz stranke pokret snaga Srbije, samo da vas podsetim da su uskoro izbori, i ako biste glasali..
- Jao pa gde si Radice, oko moje! Znam da su izbori, podsetili su me ove nedelje i Čedini i Tomini, i preko telefona i preko televizije..Za sve ću vas da glasam, znam da vam je stalo do mene..Ma da se terate bre u pičku materinu, pustite narod makar da spava kad mi ne date posao! TRAS!
- 10.55h - Dobar dan, da li je to pošta?
- Kakva pošta bako? Nije pošta, pogrešili ste..
- Ali kako, pa bila je na ovom broju pošta..
- Do vidjenja..TRAS!
- 10.57h - Dobar dan mladiću, a jeste li sigurni da nije pošta?
- Nije bre baba pošta, valda znam da li imam šaltere i sandučiće u stanu, i da se goniš u pičku materinu i ti i pošta, nadam se da nećeš dobiti penziju, i pusti me da spavam! TRAS!
- 11.24h - već rasanjen odlaziš u wc, sedaš na šolju, i u pola posla zvoni telefon. Nećeš da se javiš, ali pošto zvoni već pola minuta pomisliš da je nešto važno, brišeš se na brzinu, navlačiš gaće i trčiš da se javiš. Taman da digneš prekine da zvoni..Jebeš, grebeš, proklinješ dan kada su ti uveli fiksni..žeš u krevet, zvoni opet.
- Ha..Halo?
- Stan Vejinović?
- Da?
- Ja sam iz agencije dormeo san, obaveštavam vas ovim putem da ste dobili poklon i ručak za dve osobe u restoranu žuti dukat..
- E konačno i neko pametan da nazove, znate od jutros..
- Imate li 27 godina i jeste li oženjeni?
- Pa nisam oženjen..
- Žao mije gospodine, onda ništa..
- Pa "##!!"#(@@..
- 12.07h - prevrćeš se po krevetu, besan na ljude i ceo svet, zvoni telefon..
- Da, izvolite dobri čoveče?
- Halo sine, je l tu Gvozden?
- Jaaao žao mi je gospodjo, Gvozden je umro prošle nedelje..
- UMRO!? Pa kako, pa meni su rekli..
- Lažu gospodjo, umro Gvozden, kamion ga pogazio, meni čudno bilo da niste bili na sahrani..
- Ajoooooooooooj kuku..
- Ma prestani da kukaš aždajo, nema ovde nikakvog Gvozdena, niti ga je bilo, jebo te Gvozden! I da se terate svi u sto pički materina!
- 12.30h Stojiš u telekomu, i čekaš u redu da odjaviš fiksni za sva vremena. Zajedno sa trideset neispavanih i nadrkanih ljudi.