Priručnik za upadanje u golemu nevolju
Tvoja je dužnost i obaveza da što češće upadaš u što gore i interesantnije nevolje, iz kojih ćeš se izvlačiti kako bi nastavio ovu aktivnost. Brojni su razlozi za to, a navešću ti samo neke:
- mora neko i to da radi
- život je samo jedan, i moraš ga učiniti zanimljivijim
- koliko puta si gledao kako se glavni lik filma izvlači iz gadne nevolje i navijao? Vreme je da se staviš u njegov položaj
- možda po tebi napišu knjigu ili snime film.
Svako od nas može da upadne u nevolju, ali obična nevolja nije ono što ti želiš - želiš da od svog života napraviš sranje epskih razmera, i da se iz tih govana izvlačiš kako znaš i umeš. Tvoj prijatelj, odnosno ja, ću ti sa par korisnih sugestija i saveta pomoći u ostvarivanju ovog cilja i ispunjavanju smisla tvog života:
1. Rani period:
- Svako pa i najfinije dete je u stanju da razbije prozor u školi, završi u ćošku, dobije jedinicu i onda kući najebe. Jebeš to. Treba da praviš velika i neobična sranja od malih nogu, kako bi za kasnije ušao u formu i stekao osnovna predznanja. Zapali školu! Nije originalno, mnogima pada na pamet ali se niko ne usudjuje. Smisli neki izgovor, "Šalio sam se će poslužiti". Deca će tvoj lik i delo veličati generacijama. Uzmi roze farbu i na svojoj kući nacrtaj ogromnu pičku (dokle možeš da dohvatiš). Ako ne umeš, nacrtaj kitu pošto znaš kako ona izgleda, ili nacrtaj šta već znaš i napiši pička ogromnim štampanim slovima. Verovatno te neće izbaciti iz kuće.
2. Adolescentsko doba:
- U ovom razdoblju života, svakom klincu udari sperma u glavu te pravi vaka ili naka sranja, uglavnom stereotipna i karakteristična za to doba. Zapali neku drugu školu, ukradi tri automobila i parkiraj ih na mostu. Zapali i njih. Povali učiteljicu na njeno iznenadjenje, opljačkaj poštu plastičnim pištoljem i za te pare kupi vatromet koji ćeš lansirati na stambenu zgradu. Onda idi kući i lezi da spavaš. Verovatno, to jest sigurno ćeš završiti u domu, ali dom će te ojačati pred odlazak u zatvor koji ti sledi.
3. Punoletno doba (širok pojam peioda)
- Prvo treba da se oženiš sa nekom gadurom koja po ceo dan sedi kod kuće, ne radi ništa i non stop ti sere. Zagorčaj sebi život sitnim gadostima, posvadjaj se sa komšijom ispod i namerno sjebi sifon od kade kako bi mu poplavio stan. Nakon toga idi u policijsku stanicu i popišaj se po načelniku. Ako zbog toga ne najebeš i završiš u zatvoru, ne brini - na sudjenju gadjaj sudiju omanjom lubenicom i opsuj mu majku komunjarsku. E, tad konačno ideš u zatvor.
4. Zatvor:
- Obavezno napucaj najkrupnijeg i najzajebanijeg lika na mardelju, isprozivaj sve kako su pederi i najebi im se majke mile. E, sad zagarantovano moraš da strahuješ za svoj život, analni otvor i teške telesne povrede. No to ne treba da te brine, jer to nije najgora nevolja u kojoj ćeš se naći. Cilj je preživljavanje zatvorskog boravka, i nastavljanje akcije i terora nedužnih ljudi.
5. Sloboda:
- Da ne bi ispao iz forme, sačekaj derbi i otidi na sever u grobarskom dresu. Ako to ne bude dovoljno, kreni da prozivaš i peglaš sve redom, vičući gej okej i Kosovo republika. Kasnije idi na splav, potrudi se da ga potopiš, uleti u fajt sa obezbedjenjem i nastoj da pobegneš kako ne bi završio ponovo u zatvoru. Sutradan skupi snage i kidnapuj neku poznatu ličnost, na primer nekog čuvenog sportistu, njih svi gotive. Ili upadni u skupštinu, zavedi teror, poli nekog političara benzinom i zapali ga. Političara odaberi nasumično, ili ako nekog zaista ne podnosiš, a narod će ti klicati i od tebe napraviti revolucionara. Da se razumemo, ne želiš da se vraćaš u zatvor, tako da napravi neku ludačku facu, vrišti od smeha i onda se predaj kako bi preživeo i nastavio svoju misiju. Na sudjenju govori nešto nepovezano, preti, i, i..I to nije kraj tvojim nevoljama..
6. Ludara:
- Bitno je da u startu staviš svima do znanja kako si lud u pizdu materinu, i kako nameravaš da se najebeš milosne majke kako doktorima, tako i pacijentima. Ukoliko te i puste u društvo ostalih stanovnika institucije, napravi neko golemo sranje - na primer, digni opštu pobunu! Vezaće te za krevet, kljukati lekovima, mučiti elektrošokovima i isprobavati ko zna kakve oglede na tebi. E, sad si najebao!
7. Srećno!
Moja fioka
Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.
Промиче киша... Неколико збијених црних кишобрана горе... Неколико блатњавих црних ципела доле. Једна лопата, мантија и гавран што се љуља на грани.
И лица која испраћају.
Плачу.
Али греше... Фиоку су оставили кући... А тамо је све!
Nemanja
Nemanja je tinejdžer i Nemanja je problem razreda i prosvete. I škole. I društva. Nemanja nema roditelje koji će mu plaćati privatne časove engleskog i informatike jer Nemanjini roditelji i ne znaju da tako nešto postoji. Nemanju su upisali po službenoj dužnosti u razred i Nemanja je otad slučaj. Nemanja gađa devojčice papirićima kad mu se smeju jer loše čita i zamuckuje. Nemanja se tuče na malim i većim odmorima jer Nemanja zna da ne zna pa pesnicom pokrije strah i neznanje.
Nemanja je nevoljen. O Nemanji slušamo kad dođe roditeljski mada Nemanju nikad u životu videli nismo. Jer Nemanja kvari prosek razreda. A razred je tako fini. Sve fina deca od finih roditelja. Samo ih Nemanja jebe. Al ga puštaju. U dalje razrede. Jer lakše im je da ga puštaju nego da se brinu o njemu. Da mu odrede drugog učenika koji će da mu pomogne u učenju, da se ne moraju oni s njim zajebavati. I napomenu dobrom učeniku da je to ah dobro delo, za tamo nekog...Nemanju... Da se ne tuče više jer mu je klošarkaš Mare pocepao obe raspoložive olovke i rekao mu da je klošar. Jer nema patike od sto evra i ne fura fensi dukserice. Nemanja nema internet i fejsbuk. Nemanja ima samo sestru. Koju ponekad jebu oni što imaju i jedno i drugo. Rečima. Pa se Nemanja potuče opet. Nemanja bi, garantujem bio dobar čovek...
Da neko obrati pažnju na njega a ne samo na koeficijente časova, platu, stranke i štrajkove.
Jezivi komšija
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...