Klasično zamazivanje očiju i prodavanje magle. Nepostojeća stvar koju forsiraju Slobini puleni koji su još uvek nažalost među živima. Kad je Rus nekom pomogao za džabe? Nikad! Još uvek polugladna nacija koja gleda samo kako da se očeše za bilo kakvu korist za uzvrat dajući šatro podršku svojom veličinom i vojnom silom koja je sila onoliko koliku su stanovnici Rusije gladni i obratno. Ili ipak ne, oni su iste vere kao mi!? Možda je to zapravo razlog što su Ruski vojnici silovali toliki broj Srpski žena prilikom oslobađanja, više nego Nemci za sve vreme okupacije, verovatno su hteli da budemo još bliskiji. Doneli su jebene picajzle na Balkan. Ovakvom soju ljudi koji život daju za kvazi prijateljstvo pričao ili srao isto ti se hvata. Lakše im je uterati metar u dupe nego santimetar u glavu. Ostaje ti da se svađaš po Slavama i svadbama ili jednostavno da pustiš kretene da žive u zabludi, slepi kod očiju.

Verujem da svako poznaje bar jednog takvog. To je posebna vrsta pičkopaćenika, decxko kome prosto gore jaja od želje za dokazivanjem. Pati od toga da nabija komplekse okolini svojim izmišljenim pustolovinama. Potrebno je samo da ga podstakneš tako što ćeš pomenuti da je neko (ili ti sam) uradio nešto super dojajno i on će istog trena uleteti sa pričom prema kojoj ta tvoja zvuči kao dečija igra, jer i on je uradio nešto slično, samo na mnogo bolji način. I uopšte nije bitno o čemu se radi, bitno je samo da ti on stavi do znanja da sve što radi radi bolje od drugih. Ponekad ni ne čuje dobro šta mu neko priča, ali svejedno, on zna da je bolji i požuriće da to svima stavi do znanja.

Убедљиво најгори тип слушача музике. Људи који слушају један једини бенд, а од свих осталих знају по максимум две песме. Не признају ништа друго, сем својих идола, а уколико којим случајем покушате да објасните да Металика ипак није најбољи бенд икада и ЕКВ није једини добар бенд из осамдесетих и деведесетих, најебали сте. Покушајте да им противуречите - најебали сте. Покушајте икакав разуман разговор са њима - најебали сте.

1. Двојица младих момака, реше да своје знање од пет акорда примене у масовне сврхе и освоје планету. Нађу још двојицу, најчешће певача и бубњара и почну да тандркају обраде Мејдена, Металике, Ејси Дисија, Вајтснејка, Дип Парпла и остлаих легенди.
2. Након годину дана масовног дрндања по подрумима, организују свирку у некој биртији, или у најбољем случају у школској сали. Тамо се допадну свим ортацима и девојкама и први пут окусе славу.
3. На њихову другу свирку, која се често организује у КСТ, СКЦ и сличним реномираним местима, нико не дође зато што је радни дан или једноставно нико неће да слуша поново једно те исто.
4. Ортак их препоручи да свирају на фестивалу Радија 202. Тада први пут оду на свирку где други за њих намештају појачала и бубњеве, а они као праве фаце само утакну гитаре и почну да тамбурају.
5. Ту се Влада Џет смилује и позове их на турнеју по Банатским селима, односно по сеоским славама да свирају по локалним домовима културе пред двадесетак младих људи из сваког села.
6. Након овог грандиозног успеха, тур-баса, Владе Џета и Олге, они су дотакли и остварили све своје жеље. Али то није крај! Влада Џет им нуди да сниме демо албум, који ће он објавити у 50 примерака! Они напишу пар песама, које су обично на енглеском језику и звуче поприлично смешно за српско тржиште које је навикло на српскојезични рокенрол.
7. У међувремену један од чланова се обавезно смори и оде да свира са другим бендом, зато што је овај постао превише комерцијалан. Нађу другог басисту, који уопште није басиста, већ је свирао ксилофон у музичкој школи, али некако убоде тих пет нота.
8. Свирају као предгрупа Дивљих Јагода у СКЦ-у и лично се упознају са својим идолима!
9. Бубњар каже да му је риба трудна и да мора да се жени, што значи да под хитно тражи посао. Одлази да свира са неким тезга-народњачким бендом, зато што му је то једини начин да заради неку кинту са стране. Обећава им да ће свирати када буде имао времена.
10. Остали се сморе, схвате да су прошли слично као и Дорси, само што срећом нико није умро. Певач добије понуду да ради као келнер на броду у Јужној Америци што свакако прихвата. Гитариста и полубасиста остају сами и договарају се о благовременом прекиду сарадње са уверењем да су заиста оставили вечити траг на српску, ма какви српску, на светску рок сцену својим демо материјалом који тако никада није ни видео светлост дана, зато што се Влада Џет залудео неким новим клинцима.