Kopilot
-Zar sa njim da me prevariš? Sa tim ološem? Zašto Suzana, zašto? Da je bar fizički bolji od mene, pa ajde. Nego ništa! A materijalno da i ne pominjem. Ja sam kapetan, alo, KAPETAN i glavni pilot aviona, a on jedan običan prosvetni radnik. I još istoričar! Pazi molim te.
- Da dragi, ali on je svoj privatni avion mogao da podigne u bilo kom trenutku, a i sam let je mnooogooo duže trajao, ako me razumeš šta želim reći.
Tera kosu na urbano
Он је дете града.
Он има осећај за уметност, нарочито авангардну и урбану. Он носи арафатку, и то не само зато што је модерна, него зато што нешто значи. Он носи СМБ кепи, јер се слаже уз арафатку и такође нешто значи. Он носи и браду, јер и то нешто значи. Он свира. Он не мора да свира, али воли фјужн.
Пада у космополитски севдах уз Депеш Мод. Србија му је мала, али му је Београд велеград.
Он је неконформиста у границама укуса. Он је тако изнад свега. Он разбарушује косу тако да му шишке строго и усклађено, али необавезно, падају до обрва.
Он тера косу на урбано.
Otvoriti butik
To znači da ste uspeli u životu. Prešli ste u privatno preduzetništvo sa stalnim izvorom prihoda. Niste čekali da vam nešto padne s' neba, već ste sami uzeli stvar u svoje ruke kako bi sebi i svojoj porodici nešto obezbedili i iščupali se iz bede.
- Je li b'e, Mico, ava kari. Šta radi onaj tvoj muž Rama u Italiju? Kako mu ide?
- Fala, komšijo, šukar, otvorio bumtik tamo.
- Svaki ćast, šukar, šukar, za tako kratko vreme da ode iz našu Liciku i već tako... Kako uspeo?
- Sa pajser. Nego, majke mu ga Ciganjske, usnimilo ga ono čudo k'o u Veliki brat, pa ga sad juru oni karabumnjeri Talijanski, 'oće da ga 'apsu!
- Pu, majku gim džandarsku, koske gim mrtve, ne mož' pošteno ni da zaradiš, a da te ne juru!
Zdrav život
Pet dana pred platu, na kraju svakog meseca.
Ne pijem, ne pušim, jedem umereno ( komšijska jabuka, trešnja, plastenik, bilo šta..), novonastalo slobodno vreme provedem uglavnom u prirodi, šetanje, razmišljanje o nečemu lepom..
Potvrda da ti đed nije kov'o Turcima sablje
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!