Tanka dlakava linija između neotesanog seljaka i šmekera prve klase.

Sedma božja zapovest prema najprodavanijoj knjizi svih vremena.
To je onaj tzv., slatki greh... Teško mu odoleti, a treba posle živeti s' njim...

Kao što mnogi znaju, sedma Božja zapovest glasi: "Ne čini preljube". Mada kako Srbi ne bi bili Srbi a da nešto ne promene, oni su jednostavno precrtali broj sedam i samim tim lišili se dužnosti obavljanja iste.

Devojka koja je pre bila lepa a sad vise nije

Glumac koji je uvek u ulozi Tihomira Stojkovića - Tike Špica

Оно што се веома често дешава у латиноамеричким серијама, али готово никад у животу.
Много пута волимо једну особу а венчамо се са сасвим другом.
И у последњем тренутку пред изрицање судбоносног "Да", глава као да жели да се окрене и угледа тог неког како улеће у цркву, моли да се венчање заустави, како нам говори да нас још увек воли...
А до прекида венчања никад не дође. Тај неко је ту, али ћути тужно оборене главе и не изазива судбину. Церемонија се неумољиво наставља и приводи крају док и ми сами играмо улогу у њој.
На крају остаје само сећање на лажни хепи енд из књиге који се не може применити на животну свакодневицу.

Godisnje slavljenje prolaznosti zivota.

Високи државни функционер који народу први пре(д)седне!

За фенсере представља досадно место, где се увече скупљају наркоманчине и лудаци, док је за нормалне људе то најлепши део града.. Место за опуштање и место где бар на кратко заборавиш на сва срања која се дешавају око тебе. Место где никада није досадно, било да је то окупљање код амфитеатра, где са Шабаном блејиш и циркаш апатинско, било да је седење на клупицама или на бетону поред реке, или на другом крају града, према Булевару. Место где чујеш разне расправе, од тога који је бољи део града Палилула или Дурлан, или где су боље пљеке “Код Лафа” или код “Зокија и курве”, па све до расправе да су женске на медицинском факултету боље од цура на филозофском ( што је у најмању руку смешно ). Наравно, кеј пружа најбољи провод када си у друштву тоталних идиота, са којима можеш да причаш о неким тотално небитним стварима или са којима можеш само да блејиш и ћутиш. Лепо узмеш купиш гајбу Јагодинског, семенке за 200 динџи код оног дедице код моста, седнеш код Шабана, загрлиш Власту циганина, препустиш се звуку његове фруле и боли те туки. Барем ћеш се сигурно боље провести него да слушаш крештање Ане Николић у јебеном Студију.

Prosečna ženska torba.

Kada deci ispred statue Karadjordja kod hrama Svetog Save objašnjavaš ko je bio Karadjordje, a sve što njih zanima je da li mogu da vide gaće ako statui pogledaju ispod "suknje".

"Persona non grata" medju parama. U zemlji gde se pare cene ako šuškaju, ova kovanica ume samo da zvecka. Zato nije ni čudo što najčešće ukrašava trotoare, zaboravlja se po džepovima, daje prosjacima, ostavlja baba seri, zapada ispod kauča, fotelje, kreveta, frižidera. Ni kao kusur se ne uzima, a ako zafali i onda je nepotrebna: "Sledeći put komšija".

Dalje, ima tu nesreću da u retkim situacijama kada je potrebna kao valuta ne može nigde da se iskopa. Jedna je od retkih koja je u množini još nepoželjnija jer vlasniku daje samo iluziju da ima pare, blagajniku zadaje glavobolje kad treba da ih ukrupni, konobarima krv ključa od besa kad im se tako plati, a devojci koju ste izveli na piće opada interesovanje što ih više imate. Uostalom, jebeš ti stvar kojom ne možeš ni da se počešeš ko čovek. Stalno klizi i ispada.

Ni cigani je ne vole. Stalno traže "neki dinar" al očigledno misle na bilo koji osim na taj. Čini se da kao valuta vredi jedino u Pirotu. Ako je verovati narodnom predanju i vicevima, tamo je sposobna da posvadi braću, prijatelje, zaljubljene... Ma može i rat da započne.

Ipak, ima ona neku vrednost samo ne zasnovanu na autoritetu države, već dobijenu od naroda. Može da posluži za otvaranje Juga, blokiranje aparata za otkucavanje karata u javnom prevozu, gadjanje sudija i igrača na tekmama, zamena za figuricu u "Ne ljuti se čoveče", trzalica za gitaru, da se uglavi negde u neku svrhu itd.

Dakle, vrednost kovanice od 1 dinar zavisi od mašte i inovativnosti naroda koji je koristi.

Naša nemogućnost saznavanja kako srpski jezik zvuči nekome ko ga ne razume.

Filozofska dilema koja, bilo da ste optimista ili pesimista, označava da ćete pasti ispit.

Izjava koju bi trebalo da koriste holivudski glumci kad kao verenicu predstavljaju holivudsku glumicu.

Јесте. Зато што не кувају да би јели, него ради чистог лартпурлартизма. Једном у сто година их прожме надахнуће и онда накупују намирнице у вредности пола плате па сатима у трансу скакућу око шпорета, витлају зејтином по кујни у маниру Џексона Полока, замажу 60 чинија и 12 шерпи од којих се бар једна запали, осам пута им искипи, исеку прст и на крају од свега тога испадну шпагете да се усереш.

Naime radi se o pojavi gde student na kraju semestra izbroji tacan broj strana koje treba da spremi za ispit, nakon toga ih deli sa brojem dana koji su preostali do ispita. U tom trenutku to je prilicno relan i moguc broj strana po danu ali posto ne(odgovorni) student nikad ne krene na vreme da uci broj predvidjenih stranica se povecava iz dana u dan i tada nastaje panika. Optimista ce pokusati da nauci i ako zna da je taj poduhvat nemoguc i najcesce ce odustati dan pred ispit dok ce pesimista odustati na vreme.

Period kada stidljivo pokrivamo oči kada naletimo na scenu ljubljenja na TV-u, ali trčimo i radoznalo gledamo preko ograde kada neko kolje svinju.

Pa do 9.999.

Uobicajen odgovor kad vam neko u nastupu besa kaze "NABIJEM TE...".