Kasni mi
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Profili studenta
-"Studiram da bi studirao" profil:
Oni ljudi koji nemaju pojma zašto su upisali fakultet. To su ljudi koji su faks upisali da bi pobegli iz provincije i došli u Veliki Grad čisto da bi kupili godinu dana neprekidne zabave. Opijanja, drogiranja, kurvanja. Svesni su da će biti vraćeni u vukojebinu iz koje su došli, pa eto da bude da su uživali bar malo u čarima bluda i nemorala. Moguća je i varijanta da su upisali nešto samo zato sto je njihovo društvo to upisalo, pa kao ajde.
-"Učio sam veče pred ispit" profil:
E, ovo je već kategorija užasnih, iskompleksiranih štrebera koji gisto ništa ne uče, a ređaju desetke. Uzrečica im je "Padam 100%". Vole da se hvale i da sole pamet svima, kako je ta materija u stvari jako laka, i kako treba malo da se nauči.
-"Proračunat" profil:
Matematičkim putem izračuna koliko je 60% knjige, i to nauči, izađe na ispit i možda ih ukenja, ako ne, e onda sledeći rok izlaze opet, samo se preslišaju tih 60% gradiva, i ne pada im na pamet ni stranu više da nauče. Pa će jednom da im se posreći. To su tipovi ljudi sa kilometrima nerava skupljenim u klupko bez kraja.
-"Zmija" profil:
Hladnokrvni prevarant koji će da ubedi i najzajebanijeg profesora da zna, iako relano ništa ne zna. Poseduje sposobnost izvrtanja tri rečenice u hiljadu različitih oblika. Čini se da je nešto rekao, a ništa nije rekao.
-"Trep-trep" profil:
To su uglavnom ONE. Mačkice koje idu na ispit sređene u fullu, sa kilo šminke i ispresovanom kosom. Retko kad znaju dovoljno, ali veštim vrtenjem pramena kose i trepkanjem njihovim neodoljivim okicama, nekim čudom prolaze.
-"Smrdljivi" profil:
Ovo su oni koji pričaju sledeće: "Toliko sam učila da nisam stigla da se okupam, vidi koliko mi je prljava kosa". Suština ovakvog profila studenta je ta, da oni verovatno ne uče toliko nego pola vremena telefoniraju, bleje na netu i piju kafu sami sa sobom i samo se tripuju da zaista nešto uče.
-"Istripovani" profil:
Oni se pitaju, kako su toliko učili, a nisu položili. Često pričaju za profesora da je debil koji ih je uzeo na zub. A realno, negde u dubini duše znaju, da u stvari ne znaju, samo plaše narod za nigde ništa.
-"Derodupači" profil:
Oni koji priznaju da su odrali dupe dok nisu položili ispit. Njih je najlakše ceniti, jer znate da vas ne zavlače već vam kažu iskreno. Njima svi zavide jer nisu lenji da uče, svi bi voleli da budu kao oni, ali niko ne može.
-"Stara slava" profil:
Prve dve godine su puno učili i imaju sve desetke, a posle je bilo malo učenja i prepisivanje ocena. Njima se uvek desi da umesto sva tri pitanja, profesor postavi jedno i kaže: "Kolega u redu je, vidim da znate".
-"Stari" tip:
Od vajkada prisutan. Njihovi roditelji su na pozicijama i znaju pola fakulteta jer su to stara kumstva ili rođaci. "Moj stari poznaje dekana". Njima je super jer umesto cele knjige u najgorem slučaju uče pola.
-"Zamlata" profil:
Uči sve, ne daje ništa jer ne shvata da fakultet nije srednja škola nego ozbiljna ustanova. Oni idu na sve moguće sekcije ili negde gde mogu da budu primećeni. Pohađaju sve kurseve, i samo se zamlaćuju.
-"Frajer" profil:
Taj sve stiže. I da ima ribu. I da izlazi. I da se opija. I da ga vole svi. I da mu se svi šlihtaju. I da daje godine u roku. To je profil blagosloven harizmom. Druži se sa sličnima.
-"Brankov most" profil:
Svaki put kad okine ispit ili godinu priča da će da se ubije. Pada u depresiju i jako je često da menja fakultete. Prvo je studirao FON, pa je prešao na DIF, i završio na Visokoj Poslovnoj ili nekom od privatnih.
-"Keš" tj. "Priznanica" profil:
Oni koji urgiraju. Plaćaju korumpiranim profanima i završavaju školu. U ovu kategoriju spadaju i pojedini privatni fakulteti, u kojima ako platiš ratu na vreme, završio si posao.
-"Večiti" profil:
Lik kog sretneš na hodniku i misliš da će ti predavati nešto, a on je u stvari zamrzao godinu 10x ili jednostavno voli da utvrđuje gradivo.
-"Megatrendlije" profil:
Ispit kraći od ove defke.
Brojanje strana pred ispit
Naime radi se o pojavi gde student na kraju semestra izbroji tacan broj strana koje treba da spremi za ispit, nakon toga ih deli sa brojem dana koji su preostali do ispita. U tom trenutku to je prilicno relan i moguc broj strana po danu ali posto ne(odgovorni) student nikad ne krene na vreme da uci broj predvidjenih stranica se povecava iz dana u dan i tada nastaje panika. Optimista ce pokusati da nauci i ako zna da je taj poduhvat nemoguc i najcesce ce odustati dan pred ispit dok ce pesimista odustati na vreme.
Razmisljanje u sebi:"Imam jos destet dana a ostalo mi je 150 strana, znaci 15 strana po danu, laganica..."
5 dana kasnije:
"Uh jbt, ostalo mi je jos samo 5 dana a imam 150 strana, to je 30 strana dnevno, nemoguce je stici...Naucicu 3/4 pa sta mi padne.
3 dana kasnije:
"Kad malo bolje razmislim ostavicu ipak I ovaj za septembar"
P'janska priča
Flaša rakije na stolu. Odriješeni jezici u društvu koje se sastoji od dvojice staraca koji su preživjeli 2 svjetska rata, majstor Ljube, lovca Raleta i njegovog sina koji najmanje priča, ali pomno prati šta ovi pričaju. Glavno je nadmašivanje u životnom iskustvu. Kad sisata konobarica donese sledeću flašu obavezno uslijedjuje dobacivanje ili čak pipkanje, ali šta će jadna to joj je posao.
-raniše me kad ode Milorad da piša, ja onako sanjiv mislio nji'ov i zapucam na njega, kad ovi moji trgoše se iz sna i saspu mi rafal pored glave, sreća samo me jedan metak pogodio u vrat, evo pipni još je tu...
mali pipa.
-...i tako ti ja uvatim zeca golim rukama, tresnem ga o zemlju on prevrne očima, samo otkinem glavu i pojedem ga živog. mali, sipaj.
mali sipa.
-e moj Rale mi smo na liniji dok smo otadžbinu branili jeli koru drveta i travu ti mi pričaš o zečetini. Granate livade orale, pune mi ruke gelera. Pipni mali slobodno.
mali pipa.
-...odi mala vamo da ti pokažem moj krst od volana i ponesi flašu ove tvoje brlje. mala dolazi.
mali pipa.
-iiiijuuu! (okret)
mali sipa.
Moj čovek
Ortak koji nas razume bez i jedne izgovorene reči.
Šta ima za piće?! Samo pivo a?! O pa doneo sam ja Vinjak!
To je moj čovek. Idem po čaše...
Crnogorski plodovi mora
Salveta, pikavac, pakla cigara, flaša, kesa i govno.
Ono što ćeš uvek naći u izobilju kako pluta oko tebe, ako se usudiš da tamo kročiš u more.
ma 'oćeš 'oćeš...kako da nećeš,,
Izraz koji koristimo kako bi izrazili sagovorniku cinjenicu da je nešto nemoguće, neizvodljivo i govori se u priličnom ljutom tonu.
-Kupiću ga,pa makar....
-'oćeš 'oćeš..aha pazi da ne kupiš..to je najmanje 450 jevreja
šišmiš
Položaj u kome se nalazi pevač na veselju pod šatorom u zenitu najluđeg raspoloženja gostiju. Neophodni uslov za izvođenje je šator sa dobrom metalnom konstrukcijom i mnooogo alkohola. Otprilike negde posle sarme, koja je poslužena po šesti put, iz kraja šatora gde se nalaze od alkohola najobeznanjeniji gosti, začuje se udaranje pesnicama o sto. Escajg i tanjiri zveckaju, lagano i ostali gosti hvataju ritam udaranja i šatorom se prolama sve glasniji uzvik: "Šišmiš, šišmiš!". Pevač okićen kojekakvim novčanicama guta knedle i znoji se, svestan užasa koji ga čeka: prilazi mu 5-6 ljudi, hvataju ga za ruke i noge, okreću naglavačke i podižu do konstrukcije šatora za koju treba da se uhvati nogama i da visi kao šišmiš. Naravno i da završi pesmu koju u tom trenutku peva i da otpeva barem još jednu. Atmosfera dostiže kulminaciju, vino se pije iz flaša, pivske flaše se razbijaju o glave, i nema tog pečenja koje bi nadmašilo trenutni ugođaj svih prisutnih. Sem pevača kome su vene na vratu i čelu debele kao kažiprst.
Misliš li ti popravit' ocjene ?
Svakodnevna ( uzrečica ) ili rečenica koju najviše izgovaraju roditelji kad god se dotakne tema 'Škola'...Izgovara se da bi se skrenula pažnja na učenika, te najčešće zvuči u pretećem tonu...
-Jao brate i ova matematika...
-Je li bre Dragane,hoćes ti popravit' one ocjene il' ćeš da ti zovem oca da te ko pinkija po koljenu iskaiša..jel ? cuješ ti mene...
-Ajde bo pusti me...
-Misliš li popravit' ocjene ? Šta si dobio iz testa iz biologije ? popravljaj to il' ti nema svetlosti dana !.
-Šta me briga...jebla te škola i sve
Šta ka'eš ??
U dušu urodjena uzrečica svakog seljaka ili osobe koja nije gradski tip, ili jednostavno poprimljena reč od 'neobrazovanih roditelja'...
-Joj jesam jednu malu neku noć ( Rastežući se i mrmljajući)
- Sta ka'eš ?
ili slučaj za persiranje...
-Vladimire, izadji pred tablu !
- Sta ka'ete,nisam vas cuo...