dodji,ker,mali ker

То је кад знаш да ће сутра професор да те пита, па кажеш себи да ћеш да почнеш да учиш чим се вратиш из школе, па кад се вратиш из школе сачекаш мало да се опасуљиш, па огладниш и кажеш себи ''Ае после ручка'', па се наједеш и легнеш мало да свариш храну, па почне добар филм и кажеш себи ''Ае само да се заврши филм'', па се заврши филм и одеш на нет на овај форум, па на онај форум, па кад завршиш, а оно те зову ортаци на баскет, па кажеш себи ''Ае, само пола сата'', па останеш до десет увече, па се вратиш кући мртав уморан, па док се истушираш, оно већ прошло пола дванаест, па кажеш себи ''Ае кад легнем у кревет'', па легнеш у кревет и комираш се, па мислиш ''Ае кад се пробудим'', па се касно пробудиш ујутру и видиш да касниш у школу, па кажеш себи ''Ае у превозу ћу'', а оно у превозу зиповање, па кажеш себи ''Ае на одмору ћу'', кад оно тад блејиш с ортацима и ортакињама, па кажеш себи ''Ае док буде питао друге, ја ћу да слушам, па можда нешто и похватам'', па узмеш да играш потапање бродова или бесилице с ортаком из клупе, па те на крају профа ни не пита, а теби драго што ниси џабе изгубио време на учење. Научићеш све за викенд.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Racku lupaš onda kada nisi uspeo da lupiš recku.

Redovan proces u odrastanju nemirne dece.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.