Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Najcesce izgovaran od strane starih baka kada treba nesto da urade a mrzi ih da se dignu iz kreveta.

Na prevaru, na mufte, na kvarno, iza leđa dok ne gledaju...

Ne kaže se za džabe na bugarski način. Ova fraza ima svoje i te kako opravdano poreklo. Naime, Bugari su, kad god su mogli, nekako pokušali da nam ga uvale dok smo bili okupirani nečim drugim. Uglavnom im se to obijalo o glavu. Tako su npr. za vreme Stefana Dečanskog i sina mu Dušana popili po pičci kod Velbužda, a da i ne spominjemo kako su se proveli na Bregalnici 600 godina kasnije.

Zato danas, kad god neko izvede nešto na kvarnjaka, kaže mu se da ne bude Bugarin.