Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.

Рејв журке. Одлично место за посетити, уколико си у неком бедаку, па желиш само негде да се изгубиш и да те боли курац за све. Нико те не посматра, никога не посматраш, свима лепо и то је то. Рејвови су на лошем гласу због великог броја ћоманa, који исте посећују редовно. Али, то су углавном предрасуде. И они су људи, исто као и сви ви који ово читате. Додуше, нису баш при здравој свести, али добро.. Није смак света.

Рејвови такође важе за најбоље место за провод, али уколико сте новајлија на неком оваквом догађају, било би добро да знате пар стварчица пре него што се запутите у неку шуму, да се изгудрате и искачете.

1. Немој никада ићи на почетак рејв журке. Почетак рејва је досадан као деда Миливоје, кад крене о његовом времену и крпеном лоптом. Иде нека амбијентална музика, која ти не да ни да играш, а ни да седнеш и да се опустиш. Пар људи у просторији, двоје стало поред звучника да још мало сјебу свој слух, а ови остали се нервозно шеткају по објекту, чекајући дилера. Уколико си ипак дошао на сам почетак журке, због горе наведених околности пожелећеш да си отишао да слушаш Дада Полументу у локалној биртији надомак Балосаве у општини три лепе пичке материне.

2. Ако си послушао савет под 1. (види горе), добро си урадио. Стижеш око пола 1, мало после поноћи, таман да уграбиш најбоље место за ђускање, и са екипом направиш живи зид да вам не упадну неки небитни ликови са стране. Ако си стрејтер скокнеш по пиво или сокић, ако си ћоман скокнеш на брзака до вецеа да сипаш воду у флашу, јер си сву кинту за то вече спискао на јебени дс и вутру да се после спустиш.

3. Просторија се напунила, има младих бичарки које ти у мраку, онако издрогираном, изгледају као мисице пореклом са Венецуеле, које су дошле само да би врцкале испред тебе, док ти не скупиш мудашца да јој ставиш руку око струка. Е, немој јој стављати руку око струка. Штавише, боље је набоди у главу. Зашто? Зато што је и она изгудрана исто као и ти, ако не и више, и сигурно је ту са дечком, који је увек неки лерди са повећом екипом. Мојне да га набадаш, надрогиран си и чини ти се да си непобедив и најјачи, али веруј ми - НИСИ. Значи, без набадања. Дошао си да се проведеш и најбоље би било да тако и остане. А, и кад би ти дала пичке, ресица би била непослушна од силних опијата унетих током вечери. Значи у сваком случају нећеш јебати.

4. Одећа. Е сад.. Већина људи која чује реч рејв, одма' надовезује дречаве боје, и флуо лајт, због којег су те боје још дречавије. Ћомани имају трипове под утицајем јаке супстанце коју су унели у себе и параноја превазилази све границе у тим тренуцима. Е, значи, НЕМОЈ носити дречаве боје. Ем што ћеш бити мамац за пандуре тако ћомански обучен, ем што постоји велика шанса да ћеш истриповати од себе да си бојанка за децу предшколског узраста. Обуци се у црно, као и сав нормалан свет и буди сматран секташем. То је то!

5. Ако ти неко понуди да попијеш пиће из његове/њене лименке, а ти си стрејт, обавезно одбиј.
Ако се гудраш, неће да шкоди. Ко зна шта си све унео у себе током вечери, тако да још нека бактерија није на одмет. Ко зна, можда се деси нека симбиоза, па постанеш супермен или неки други херој врсте супер.

6. Најбитнија ставка. Тиче се странаца. Уколико приметиш неке странце, небитно да ли су из Грузије или из јебене Фукушиме, обавезно им уваљај неко срање. Небитно шта. Отцепи флоп са пакле цигара, купи лимунаду, проспи је преко њега и заваљај им то као ЛСД.
Састружи мало креча (или чега већ) са зида, упакуј у фолију и продај им то као спид. Узми било шта, и смисли нешто. Неће те провалити, а, и ако те провале, могу да ти га пуше, јер немају појма ни у којој су земљи а камоли да ли шмрчу дрогу или зграду. Наравно, то што продаш наплаћујеш три пута више него што је цена робе на улици и опет, неће те провалити, јер немају појма које су цене, а неће ни проверавати. Ту су да се надрогирају и ништа друго. Па, ето им мало зидина кад су већ вољни.

Илити Григорије. Изведено од именице Грешник.
Овде се, наиме, не мисли на свакодневног самарићанина који се огрешио о законе државе или цркве, па по принципу 'опрости ми папе кај сам грешил' жели да се врати на пут праведног и чедног живота.
Не говоримо ни о неком јахачу апокалипсе који воли с времена на време да откопа који гроб и осемени који леш приде. Јок. Гришо је једноставно минималистички тобџија лоших процена у животу. Тај се, простонародно речено, 'не враћа на прави пут'.

Врста трампе, али би прецизније било рећи компензација добара за услуге, и обрнуто.

По некој општој аналогији ствари, вероватно једини човек на свету. У свету критике служи као поредбено средство, дакле: постоји боље од Бибера (читај све), постоји горе од Бибера (неки вражији апокалиптични ужас, који по свој прилици бљује говна и смрт).
На сваку помен његовог имена као горепоменутог средства за рангирање појмова, човек као мислеће биће, пушта реп, полако се са бананом у рукама враћа на дрво и натрашке, полако али сигурно, назад у океан ка својој првобитној закржљалој форми.

Видео клип који се шири социјалним мрежама брже него... па, сам попис становништва.
Актери ове трагикомедије су један Вуду Џедај Берановац; и један просечан пописивач, са 'фак мај лајф' ставом.
Како попис напредује, и питања се нижу, пописивач полако почиње да се опушта и губи онај првобитни порив за самоубиством. Публика се диви Џедајевом ингенијозношћу и виспреношћу, публика почиње да се опушта и идентификује са старијим Џедајем, младим у души. Сви су срећни, сви се смеју. Онда укапираш да је Џедај још увек на својој јутарњој дози метадона, пук'о га младалачки бунт па му га дао по зајебавању, Сава Кикинда стајл. Али Џедајевих пет минута се не своди на његово вађење из реке гована која се разлива по дворишту. Џедај је, нажалост, само прс'о к'о лајсна.

Дефанзивни механизам у облику усклика, људи сатераних у ћошак без даљих аргумената.

Постмодерни поклич.

Нешто слично Источно-Немачким психоанализама нивоа закржљалости умних способности народа да после 13 година тортуре, устане, дошета се до телевизора (успут откопчававши шлиц), и уз десетак година закаснело питање: "Докле више?" уринира по истом, без трунке жаљења за 'Тошибом у боји'.
Серија која испитује стрпљење и најокорелијих пацифиста.
Серија изгубљена у неком пост-социјалистичком, келнери с машном и брцима, лудаци са очним повезима, поретку. Све под велом интриге која доводи до... заправо све под велом интриге. То је то. И тако у комбинацији са 'Срећним људима' и 'Бољим животом' чини трио фантастико продукцијских домета РТС-а.

Илити екс-Скај Бар. Место које у зависности од доба дана доноси фрази, "Дрога је смрт, бавити се спортом", потпуно нови смисао. Невероватна трансформација од Спортско-рекреативног центра - дању, до попришта модерне рејв културе - ноћу. Провести цео дан на истом иде раме уз раме са јапијем који по завршетку радног времена своје папире у актов ташни замењује шароликим арсеналом психоделичних опијата и попут Хантер С. Томсона заглављује ноћ на Вудстоку.

Ко је уписао факултет коју годину пре и после 2000-те, а играо је ову игрицу, вероватно га није завршио за мање од седам година. Било је ту и аматера који су играли само кампање, они се не рачунају. Многи су ради ње куповали мрежни кабл по цену да још два месеца не замене прегорелу сијалицу у вц-у и три дана да не окусе пиво. Таман кад је после 5000 одиграних партија сморила, Руси су развили хакерску кич надоградњу ВОГ, која је додала нову димензију и продужила зависност бар још годину дана.

Асистент при отварању зајебаних тегли и флаша.

Borba u kojoj stradaju seksualne potrebe takmičara.