Kako ti se dosad sviđam?
Pitanje za otvaranje izduvnog ventila prenaduvane osobe od prekoputa koja prijeti da poleti. Dolazi na kraju sažetog izlaganja ostavljajući prisutne bez teksta, postiđene, u čudu ili u nebranom grožđu.
Izvinite, nismo znali - kasno je za to, rođače.
- Mala, dobra si mi pravo! 'Ajde ostavi ovog ovde pederčića i pređi za naš sto. Ja sam gazda od kafane, pa ako se budeš fino ponašala večeras, možda te vodim na gajbu posle.
- Ovako - radno vrijeme ti je do deset, a sad je već jedan sat. Za šankom ti sjede dva klinca obeznanjena od alkohola i svaki čas očekujem da dođe vaspitačica i odvede ih nazad u obdanište. Ni za jednu od tri ture nisam dobio fiskalni račun. Konobari ti valjaju dop, a i tebi su oči nekako čudne. Ne bih rekao da je od tog lošeg viskija na koji bazdiš. Mogao bih da pozovem kolegu da vas testira nabrzinu, baš mi je danas pomenuo da se dosađuje, došao bi očas posla. *:vadi službenu legitimaciju:* Inspektor Petrović. Kako ti se dosad sviđam?
- ***MALI!!! LITAR VUKOJA OVDE NA MOJ RAČUN!*** Oprostite na uznemiravanju, samo sam se šalio. Poslaću vam tamburaše za sto, večeras kuća časti. Dami niko neće smetati, a ja ću biti u onom tamo ćošku klečeći na kukuruzu, pa me slobodno pozovite kasnije ako poželite da me jebete u dupe.
DBot
DB-bot, veb robot razvijen za potrebe DB-a, veštačka inteligencija koja se kreće po domaćim četovima i forumima u potrazi za potencijalnim pretnjama po državu i režim na vlasti. Nastao saradnjom domaćih i ruskih bezbednosno-informatičkih agencija. Provocira ljude da bi izneli svoje stavove, kojima se posle kompletiraju dosijei građana u podrumima DB-a, a deo informacija prosledi se i do arhiva Kremlja. Na svakom iole posećenijem sajtu, pa i na ovom, postoji bar po jedan, samo što ne smem da navedem iza kojeg nika se krije.
Dbot: Poštovati državno uređenje, braćo Srbi, dozovite se pameti, Ustav, Ustav, Kosovo, preambula, poštovati jedi govna izdajniče.
Četer: E, oladi, brate, ovo ti je zabavni sajt, šta se pališ...
Dbot: Pobiti govna izdajnici... Javni red i mir... Ja raditi kancelarija matičar državna uprava... Braćo Srbi dozvati se pameti... E Srbijo Srbijo kancelarija državni interesi.
Četer: Prijatelju, na čemu si ti?
Dbot: Ja быть свестный neintoksikovano humanoidno biće, kancelarija, Ustav, ti šta ti upotrebljavaš?
Četer: Malo travu, spid tu i tamo...
Dbot: (...saving to file a1x23edc.mdb...) A Srbija, Ustav, Kosovo, međunarodno pravo?
Didi
Uzvik zapanjenosti, neretko propraćen hvatanjem za glavu ili stezanjem vratnih žila.
- Šta bre zamišljaš, da mi daš gol sa sa pedes' metra iz slobodnjaka, sanjaj dečk...
- Didiii sineee, kakva golčinaa!!!
----------------------------------------------------------------------------------
- Ko je ova riba što je prošla sa Tanjom?
- Milena bre, Mišketova sestra!
- Didi, al' se napravila, nisam je video sigurno pešes meseci.
Yugo
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!