Promaja
Najveći strah u Srba.
Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.
Kad ti udari šamar zaboraviš pola osnovne
Не дај Боже.
Опис психофизичке последице коју ти остави кромањонац налик на Лурча из породице Адамсових, чија рука меље орахе и лешнике директ за кевину торту. Кад товари угаљ не користи лопату јер је бесмислено то радити, а цела београдска Арена га не би могла зајебати у аплаузу јер пробија звучни зид.
Траг који ударцом оставља на лицу пропорционалан је количини меморије коју ти избије из можданих вијуга.
- Сале, јел се сећаш кад смо у четвртом основне...
- Џаба га сине то питаш. Њега је дочекао Миле Поклопац на волеј, урнисао му лице као нас уранијумске бомбе '99, а од прва четири разреда сећа се само прве стране буквара.