Kalkulisanje
Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa ....
- Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3.
- Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima?
- Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova.
- Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru.
- Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju.
- Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada?
- Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
- Idi u svoju sobu! -
' Go to your room! '
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem...
- Reci Džesika, dušo. Slušamo te...
- Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
- Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...!
- Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...?
- Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj...
- Šta je, bre, džukelo...?!
- Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm...
- 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?!
- Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...!
- Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!