Ne daj Bože šta ti roditelji pomisle
Mali si i tek otkrivaš svijet oko sebe. Sve te zanima i sve bi da vidiš. Istraživačkim koracima često prelaziš preko crvene linije slobode, morala ili dobrog vaspitanja. Kada se to desi, tu su oni da te vrate na pravi put. Tvoji roditelji.
Kako to rade? Strahom. Previše si mlad da bi razumio i prihvatio stvarno objašnjenje, a i ta objašnjenja traže previše vremena. Otac je prezauzet posmatranjem komšinice Dragice kako se guzi dok širi veš, a majka nema dovoljno obzira zbog trač-partije sa drugaricama. Sve što možeš da dobiješ od njih je par rečenica filovanih imaginarnim strahom, koji ostavlja posledice za cio život.
Kasnije, kad dovoljno sazriš i shvatiš da se roditeljska horor-upozorenja neće ostvariti, ipak se u jednom momentu zapitaš šta bi bilo kad bi se u nekoj paralelnoj stvarnosti sve to zaista i obistinilo.
PARALELNA STVARNOST
Budiš se da kreneš u školu. Upišan. Fino te je otac upozoravao da sinoć ne gledaš u vatru. Polako ustaješ iz kreveta i hramajući (ljuljao si se na stolici) odlaziš do WC-a, jer ti se opet piša. Radiš to čučeći, a i kako bi drugačije kad ti je kita otpala zbog igranja sa barbikama. U tome te ometa kratki, dlakavi rep (šolja crne kafe u tim godinama pogubno mijenja fizionomiju) ali si već prihvatio da će te žuljati uvijek kad sjediš na šolji. Oblačiš se i posmatraš sebe u ogledalu. Nije lijep prizor. Iako nisi lagao već dvije nedelje, nos a-la Sirano de Beržerak se nije smanjio ni milimetar. Na očnim kapcima imaš gomilu čmičaka. Trebao si trudnoj majci da dohvatiš tu jebenu jabuku. Prolazeći kroz hodnik primjećuješ odškrinuta vrata ormara u kome otac drži lovačku pušku. Malo ćeš da virneš, šta može da ti se desi? Iz ormara iskače Babaroga. Humana neka Babaroga. Prvo te ubija, pa te tek onda ziguje.
PARALELNA STVARNOST PARALELNE STVARNOSTI TJ. SAMO STVARNOST
- Što pobježe od onog Cigančića, drtino matora?
- Nećeš mi vjerovati - i dan-danas sanjam kako dolaze da me ukradu!
Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš
Време лечи све ране и прекрива сваку муку заборавом.
Док си млад, све ти делује трагично, вечно и непролазно. Сваки печат, свака невоља, свака беда коју живот баци на тебе делују ти као коначно стање.
Зато су старији измислили ове стихове, како би младе, који немају стрпљења и искуства, на време спречили да зарад једне глупости учине још десет нових, после којих касније заиста и неће бити повратка.
Марко (19), из фине грађанске породице, ухватио се са лошим друштвом. Једно вече су претукли неког чичу да би му узели двеста марака. Иако је интимно био против тога, ипак је, зарад другара, учествовао у томе. Милиција их је похватала прво вече. На суду, сви су добили по годину, сем Марка, коме су родитељи средили условну казну. Мучен осећајем кривице због тога што је урадио, Марко се пријавио у добровољце, надајући се да ће тиме да спере кривицу и некако се искупи пред свима. Кући се вратио глув на једно уво, са ногом која се вуче и главом која се трза. Успомена из Книна. Његови бивши ортаци су из затвора изашли после шест месеци, због доброг владања...
-----------------------------------------------
Мина (18) се снимала са својим дечком у тренуцима интиме. Дечко је био кретен, хвалио се, делио снимак где стигне, и ускоро је цео њен мали град имао снимак ње у тренуцима фелација. Интернет је преплављен њеним снимцима, а на Фејсбуку је отворено неколико страна посвећених скаредним порукама на њен рачун. Повукла се у себе и почела да пије антидепресиве. Након три месеца, није више могла да издржи срамоту, једно вече је попила велику количину антидепресива и легла да спава. Ујутро нису могли да је пробуде. Два месеца пре те вечери, градић се већ није интересовао за Мину, јер се сазнало да је ћерка чувеног професора затруднела са ожењеним мушкарцем...
---------------------------------------------------
Родољуба (28) је читав град знао као наркомана и вуцибатину још од средње школе. Није узимао доп, али је ексере гутао као бомбонице и био се где стигне. Један дан су га покупили јер је оробио неку бабу. У истражном је видео где је и због чега доспео. Успео је да се извуче од робије. Прекинуо је све везе са старим друштвом. Након тога, завршио је приватан факултет, учланио се у политичку странку и почео да агитује за њих. Пошто је знао милион људи, доста им је значио у предизборној кампањи. Данас ради у канцеларији, завршава послове свима којима може. Сви са дивљењем помињу његов пут, и хвале колико се поправио. Данас чека дете...
Kad budemo čekali fudbalere ispred Skupštine
Синоним за НИКАД.
-'Наш кад ћеш ти да арчиш као Лаки? Кад будемо чекали фудбалере испред Скупштине!