Poglavlje prvo:

Došao si u velegrad iz svoje vukojebine. Smještaš se u stan/sobu/podrum. Pošto si tele koje još uvijek misli da je fakultet srednja škola, ne propuštaš predavanja, ideš na sve vježbe, visiš na fakultetu cijeli dan, a uveče se smaraš uz televiziju jer, jelte, ne poznaješ ni grad ni ljude, pa ne možeš da izlaziš. U konstantnoj si erekciji dok gledaš poluobnažene koleginice kako se šetkaju faksom, blejiš otvorenih usta u zgrade i narod oko tebe dok se prevozom voziš do kuće, jer je najviša zgrada koju si do sada vidio jebena sedmospratnica u centru provincije iz koje si došao, a zadnji put si u gomili bio na šetalištu u Herceg Novom, dok si se pijan probijao do Pandore da muvaš nafurane buržujke.

Poglavlje drugo:

Polako se privikavaš na fakultet, ne ideš na sva predavanja, i dalje ideš na vježbe. Našao si neku ekipu skrpljenu s koca i konopca pa sa njima blejiš po faksu, a ponekad odete do grada. Knjigu i dalje ne gledaš, a svaku noć si pijan k'o stoka jer nema ko da te kontroliše i da te smara kad u 5 ujutru baneš u kuću i zaspiš go u hodniku. Počinje nomadski život, svako veče drugi stan. Upoznaješ koleginice, svakoj uzimaš broj, a telefon ti se puni raznim imenima, za koje poslije 2 mjeseca veze nećeš imati ko su, ali eto, nek' se nađu.

Poglavlje treće:

Na predavanja ne ideš, na vježbe ponekad skokneš, čisto da dobiješ potpis, a počinje da te hvata nervoza jer se približava ispitni rok, a ti si debil koji nema pojma ni gdje su mu knjige. Polako popušta euforija velikog grada, brišeš polovinu brojeva koleginica koje su te ispalile za tako uvjerljivo obećanu kafu, a polako se uhodava i neka stalna ekipa sa kojom izlaziš. Učenje. Jebena stvar, uzevši u obzir da si knjigu zadnji put dohvatio kad si polagao prijemni. Koncentracija kao u mušice, spavanje nad knjigom i litri guarane koje besomučno unosiš u sebe, ne bi li ostao budan. Ispiti. Padaš ispite. Daješ ispit, lešiš se od alkohola, kući te dižu u nebesa, ne znajući da si i njega dao tako što je profesor došao raspoložen i dijelio ocjene. Ali jebiga, ide u indeks. Prolazi ispitni rok. Piješ.

Poglavlje četvrto:

Približava se novi ispitni rok. Ponovo nervoza. Smaraš koleginice, poneka i poklekne. Jebeš. Jebeš kratko jer nisi jebao dugo. Ali ipak jebeš. I dalje piješ. Učenje ide malo lakše, ali i dalje slabo. Usralo te sa ispitivačima, daješ 4 ispita u jednom roku, hvataš uslov. Starci u delirijumu, ti u nevjerici. Častiš sve redom, dok ne potrošiš i zadnju banku. Piješ. I još piješ. Vraćaš se u svoju vukojebinu početkom jula. Smaraš se mjesec dana. Pališ nazad. Spremaš ispite za septembar, ne bi li upao na budžet. Kurac. Padaš. Kućni budžet. Stari ti jebe milu majku, ali jebiga, bar si dao uslov. Tebe boli kurac, još jedna godina u velikom gradu. Kraj.

Mrš, smaraš i smršaj u jednom.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Situacija u kojoj si sretan i sa drugim želiš delit sreću tu, ako ne moš' , onda lupi dlan o .....

Blato u hodniku za koje niko da prizna da ga je baš on uneo.

-"Studiram da bi studirao" profil:
Oni ljudi koji nemaju pojma zašto su upisali fakultet. To su ljudi koji su faks upisali da bi pobegli iz provincije i došli u Veliki Grad čisto da bi kupili godinu dana neprekidne zabave. Opijanja, drogiranja, kurvanja. Svesni su da će biti vraćeni u vukojebinu iz koje su došli, pa eto da bude da su uživali bar malo u čarima bluda i nemorala. Moguća je i varijanta da su upisali nešto samo zato sto je njihovo društvo to upisalo, pa kao ajde.

-"Učio sam veče pred ispit" profil:
E, ovo je već kategorija užasnih, iskompleksiranih štrebera koji gisto ništa ne uče, a ređaju desetke. Uzrečica im je "Padam 100%". Vole da se hvale i da sole pamet svima, kako je ta materija u stvari jako laka, i kako treba malo da se nauči.

-"Proračunat" profil:
Matematičkim putem izračuna koliko je 60% knjige, i to nauči, izađe na ispit i možda ih ukenja, ako ne, e onda sledeći rok izlaze opet, samo se preslišaju tih 60% gradiva, i ne pada im na pamet ni stranu više da nauče. Pa će jednom da im se posreći. To su tipovi ljudi sa kilometrima nerava skupljenim u klupko bez kraja.

-"Zmija" profil:
Hladnokrvni prevarant koji će da ubedi i najzajebanijeg profesora da zna, iako relano ništa ne zna. Poseduje sposobnost izvrtanja tri rečenice u hiljadu različitih oblika. Čini se da je nešto rekao, a ništa nije rekao.

-"Trep-trep" profil:
To su uglavnom ONE. Mačkice koje idu na ispit sređene u fullu, sa kilo šminke i ispresovanom kosom. Retko kad znaju dovoljno, ali veštim vrtenjem pramena kose i trepkanjem njihovim neodoljivim okicama, nekim čudom prolaze.

-"Smrdljivi" profil:
Ovo su oni koji pričaju sledeće: "Toliko sam učila da nisam stigla da se okupam, vidi koliko mi je prljava kosa". Suština ovakvog profila studenta je ta, da oni verovatno ne uče toliko nego pola vremena telefoniraju, bleje na netu i piju kafu sami sa sobom i samo se tripuju da zaista nešto uče.

-"Istripovani" profil:
Oni se pitaju, kako su toliko učili, a nisu položili. Često pričaju za profesora da je debil koji ih je uzeo na zub. A realno, negde u dubini duše znaju, da u stvari ne znaju, samo plaše narod za nigde ništa.

-"Derodupači" profil:
Oni koji priznaju da su odrali dupe dok nisu položili ispit. Njih je najlakše ceniti, jer znate da vas ne zavlače već vam kažu iskreno. Njima svi zavide jer nisu lenji da uče, svi bi voleli da budu kao oni, ali niko ne može.

-"Stara slava" profil:
Prve dve godine su puno učili i imaju sve desetke, a posle je bilo malo učenja i prepisivanje ocena. Njima se uvek desi da umesto sva tri pitanja, profesor postavi jedno i kaže: "Kolega u redu je, vidim da znate".

-"Stari" tip:
Od vajkada prisutan. Njihovi roditelji su na pozicijama i znaju pola fakulteta jer su to stara kumstva ili rođaci. "Moj stari poznaje dekana". Njima je super jer umesto cele knjige u najgorem slučaju uče pola.

-"Zamlata" profil:
Uči sve, ne daje ništa jer ne shvata da fakultet nije srednja škola nego ozbiljna ustanova. Oni idu na sve moguće sekcije ili negde gde mogu da budu primećeni. Pohađaju sve kurseve, i samo se zamlaćuju.

-"Frajer" profil:
Taj sve stiže. I da ima ribu. I da izlazi. I da se opija. I da ga vole svi. I da mu se svi šlihtaju. I da daje godine u roku. To je profil blagosloven harizmom. Druži se sa sličnima.

-"Brankov most" profil:
Svaki put kad okine ispit ili godinu priča da će da se ubije. Pada u depresiju i jako je često da menja fakultete. Prvo je studirao FON, pa je prešao na DIF, i završio na Visokoj Poslovnoj ili nekom od privatnih.

-"Keš" tj. "Priznanica" profil:
Oni koji urgiraju. Plaćaju korumpiranim profanima i završavaju školu. U ovu kategoriju spadaju i pojedini privatni fakulteti, u kojima ako platiš ratu na vreme, završio si posao.

-"Večiti" profil:
Lik kog sretneš na hodniku i misliš da će ti predavati nešto, a on je u stvari zamrzao godinu 10x ili jednostavno voli da utvrđuje gradivo.

Lik koji na bazenu, dok svi ortaci normalno snimaju ribe, komentariše muškarce i uporno tvrdi da nije gej.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.