San snova
To je onaj san iz koga vas nije probudio ni budilnik za posao/školu; ni keva sa zvocanjem "Znaš li ti koliko je sati"; ni cimer sa upornim šuškanjem, mljackanjem, upaljenim TV-om, lupanjem vratima; ni komšija sa bušilicom i čekićem; ni pas sa jutarnjom nuždom; ni vaša jutarnja nužda; ni telefon zbog pogrešnog broja; ni mučnina i nagon na povraćanje od prethodne pijanke; ni žeđ, ni glad, ni bol... ni sam san koji sanjate... Bilo da ga se sećate ili ne, važno je samo da ste svojevoljno otvorili oči, odmorni, zadovoljni, sa/bez nekoga pored vas (stvar ličnog izbora), sa dovoljno vremena za protezanje i razvlačenje, pa tek onda ustajanje... na obe noge, nikako na levu.
Kad to beše poslednji put ... ?
Aleksandar Stojanović
Популаран коментатор са РТС-а,који има превише информација,зовимо га Стојанпедија, али све у свему добар је,има много узречица,а неке од њих су : ох не,наиме,иначе
-Ох не,Швеђани нас нападају 3 на 1
-- Марио Гомез је у сјајној форми,наиме његов први комшија је молер и кречио му је стан.
---Рибери шутира левом ногом,иначе откад је добио ожиљке од једне несреће које је доживео,његов стриц га је учио да шутира десном.
Hardkor pornićar
Svi ga imamo u društvu.
Kada prepričava pornić, zna sve dijaloge, zna biografiju glavne glumice i kolika je alatka crncu kojem čak i zna ime.
Gledao je sve, od japanki na rolerkosteru, do debelih crnkinja.
Interesantno je to da ga više ništa ne iznenađuje i skoro ništa ne pali.
Toliko mu je sve postalo monotono da je počeo da drka na Isidoru Bjelicu.
Da sam žensko, ja bih svaki dan
Надобудна тврдња сваког живог мушкарца, да не кажем пичкопаћеника. Наравно, из потпуног незнања будала може изговорити ову реченицу, али шта се заправо крије иза рупе? Не пада вам на памет депилација, јебена чорба и болови у вези са истом, напади депресије, љубави, пижђење, хистерисање, преемотивни испади, кулирање, сламање срца (множина), нокти, косе, шишке, фенирање, шминкање сваког јебеног јутра, детаљи, проклети детаљи и наравно бол бол бол? И коме још може да падне на памет да се сваки дан трси?
Користећи женски унутрашњи монолог, завиримо у свест једне несрећнице на само пола сата. Пакао.
Да зар је већ јутро ма могу још пет минута јеботе немам времена где ми је чарапа брус уф ала жуља ова жица пу мајко што сам на тебе наследила оволике али добро бар сам висока мршава ију на шта ми личи коса па добро није лоше а јебем ти маскару ко је измисли зар је могуће три дана раније а све ти па зар данас где су ми тампони само ми фали да се покида кончић шта би рекла докторка сигурно јој се то пре дешавало смотануша види је као да јој је први пут али не сигурно не би навикли су они на то где ми је телефон јао срце моје зашто ме није звао скотина једна ко зна с којом се ваљао синоћ али боли ме ја знам да он мене воли јао види ову ћурку шта је обукла како могу тако у црно да се облаче како им не досади сваки дан гледати наказу у огледалу а како је лепо јутро где је глупи аутобус ма идем пешке шта је то двадесет минута опуштено али поквариће ми се шишке ма сачекаћу како је ужасно бити матор надам се да ћу ја заувек остати оваква ваздуха бре мајсторе отварај задња како их није блам да вичу као да не знају да ће отворити увек отвори да а шта ако је стварно био с неком уу како лепе очи срце моје да си ми само на један дан мани се лудачо ти си заљубљена али шта фали ако ми се свиђа више њих у исто време све је то нормално ти га волиш воли и он тебе ма немој више размишљати здраво оштроконђо кучко проклета знам да си га са'ватала ономад види каква ти је коса заобиђи ме се нећу више ни да те гледам никад обећавам нећу да размишљам о њему не занима ме што су раскинули ја сам срећна али боли и даље боли боли зашто зашто е повадићу све шта ће ми деца икад бити потребна у животу али син са његовим очима ипак не али деца серу кењају урличу ма мислићу о томе после и сад овај разглаба о боли ме ћоше стилу облачења смарачу проклети како ме само погледао тог дана да да да.