Саставни део америчке мировне мисије је измишљање рата, односно потпаљивање жаришта тамо где планирају да буду миротворци.

У случају да у напуштеном селу од пет становника избије џиновски гејзир нафте, за два дана ће пласирати причу по којој су се деда Милорад и чича Станомир толико мрзели и подстрекивали националну мржњу, да су Амери просто морали да интервенишу са 75000 војника да реше сукобе и притом, тек успут, започну масовно експлоатисање енергента. И ту ће морати да остану бар 70 година- до последње капи нафте!

Pištolj "Zastave" Kragujevac M-57 kalibra 7,62 TT(Tula-Tokarev) po čemu je i dobio ime Tetejac.
Najpopularniji pištolj u Srba.

Oružje koje je nezamenljivo za ubistvo rođene žene sa švalerom u vašem krevetu-kad dođete ranije sa terena, oca ili brata na međi u njivi prilikom deobe imanja, ili tek samo slučajnih prolaznika po ulici dok se veselite na svadbi ili ispraćaju u vojsku.
Pored sekire i gvozdenih vila, najpopularnije oružje za izvršenje ubistava među seoskim življem...

Deo folklora Srbije.

Ljudina koja je pregurala mnogo bolesnih ljeta. Muzikom poceo da se bavi naivno, kao decacic od 19 godina, da skupi novac za sestrino lecenje od raka. Valjda zato nikada i nije imao cipele nove, uveliko su se pohabale dok je Sobic trazio pomoc od druga do druga. I svi su mu oni davali desetku iz drugarstva, a on je samo bio to sto jeste, nije ga vredelo pokusavati menjati, ma nije ni trebalo. Pevao je Miladin i protiv rata i protiv svakog zla i ma koliko drugima ublazio bol, njegov je bio velik. Prica se da je dane provodio kod sestre u bolnici, tesio je i hrabrio, a nocu kao dete plakao u wc-u. I ma koliko se borio protiv gluposti, za njega se svetionik nije nazirao, lutao je sam pustim cestama. Prizeljkivao je da dodje i Marija, da je ugleda samo, ali zidar mu nikada nije dao znak. A onda ponadao se da mu za sestru ima leka, spremio novi album "Barutana ljubavi", medjutim sudbina. Odsvirao je Sobic jednu pesmu za kraj i tiho otisao. Neki kazu da ce izdati album "Cipele od zivog peska", a ja mislim da mu je citav zivot kao zivi pesak, sto se vise borio vise je tonuo. Verovatno on jos uvek izvuce poneki osmeh s' ledom i ceka da stigne onaj prokleti gradski autobus...