Лик у кладионици који се у све разуме, који све зна, који зна какво је време у Таџикистану, који зна какви су односи у породици резервног голмана Нотингем Фореста, који зна напамет саставе тимова из 1994. кад је Емполију гостовао Генчерберлиги у другом колу Интертото купа. Лик који никад није ставио више од 50 динара на тикет, јер њему нису битне паре, већ онај осећај кад се у суботу завали у фотељу и прати резултате на телетексту Б92. Жена га наравно не подноси, размишља о разводу јер за њега мисли да је болесник коме је фудбал битнији од свега. Када деца почну да га смарају за кинту, одмах им даје `иљадарку само да му не заклањају поглед ка телевизору. Када је на послу, у торби обавезно има најновији број "Типа", како би током паузе за доручак, разматрао ко би могао да испадне из Пољске лиге, а ко ће у Бундеслиги заузети пето место које води у Лигу Европе. Када крене на спавање, жена му звоца јер није купио зејтин у Максију који је био на снижењу...међутим, њега боли туки,он само размишља о томе како би волео да сања финале из 2002. када је Зидан срушио снове Бајеру из Леверкузена голом са ивице шеснаестерца.

Rečenica koju roditelji, izgovaraju kada svojoj deci hoće samo da stanu na muku.

Sudeći po medijima, trenutno to su najveći koljači, narkomani i ubice. Svaka utakmica se ne završi dok neko ne strada od tih bolesnih divljaka. Strah i trepet, vrebaju na svakom ćošku. Uskoro će bake unučiće da plaše navijačim, umjesto babarogama.

Izraz nezadovoljstva nečijim loše obavljenim poslom ili namerom.