Jutarnja. Kao Ivan Tasovac očešljan petardom nakon noći provedene u Mariborskoj javnoj kući sa Moldavkama na kokainu.

Najjača karta u rukama naše vlasti.

Углавном такав тип ортака има просек 4.90 или ако се јако сјебе то полугодиште онда спадне на катастрофалних 4.70 (у просеку две четворке). Пред сваки контролни зноје му се дланови и одмачиње се на најдаљи део стола од тебе.

Неколико минута пред контролни дискретно вас обавештава да није синоћ ништа учио и даје до знања да вам неће помоћи, тј. да га ни не покушавате питати за помоћ, али наравно то вас никад неће спречити да . . .

Jedna stvar može biti pozitivna ili negativna, zavisi s kog aspekta je gledamo.

Kafana sa stepenicama na ulazu.

Функција неких телефона, која више одмаже при писању поруке, него што помаже.

Прво што помислиш кад на телефону видиш позив са неког абнормалног броја, који није из Србије, а по свему судећи није са ове планете уопште.

Аутобус, или више њих, којима се возиш откад знаш за себе.

Овом реченицом саговорнику јасно стављаш до знања да му не желиш само да умре, већ да желиш да се пре тога фино намучи, што додатно описује степен тренутне ''мржње'' до које те је исти довео својим поступцима или речима.

Време док су се хулигани још увек гађали искључиво камењем.

Lep prizor koji uvek neko mora da pokvari glupim asocijacijama.

Ситуација у којој се елитни сваштојед налази сам, испред шведског стола, на неком друштвеном догађају.

Реченица упућена другарици која се задесила у некој просторији носећи буквално исту боју одеће као што су разни предмети и зидови унутра. Почевши од минђуша, хаљине, ципела, преко кармина (ако га има) и чак понекад косе.

Особа која кад год је на терену, понаша се као дух - не види се.

Одличан одговор џангризавој касирки у максију, која стриктно поштујући закон неће да ти прода алкохол после 10, већ ти каже да га вратиш на рафове.

Смер кретања буксне.

Сцена која ти обавезно направи зазубице, па онда пожелиш да и ти једеш нешто тако лепо, сочно и укусно баш као они, иако појма немаш шта је то. Потом углавном следи одлазак до опустошеног фрижидера, али успеваш да нађеш макар нешто што ће ти кол'ко тол'ко утолити глад, и што је битније зазубице неће бити огромне. Е сад, поента је што, кад год узмеш све то, лепо спремиш и поставиш за сто испред телевозира крену рекламе. И то не било какве. Као да мајмуни са телевизије знају да си ти узео да једеш, па пуштају рекламе за хигијенска средства, против гована, са анимацијама од којих ти се кења кад их видиш, а тек док једеш. И тако, ти једеш, док батица са малог екрана прича како ће све бити лакше кад имаш овај нови супер повољни прозивод који ће говна твоје породице претворити у есенцијални мирис цвећа, а шору са даске у супер лосион, којим може да се маже цела породица. А са јелом углавном завршиш, кад се заврше рекламе и кадар се врати на сцену у којој породица руча.

Оно што девојка, у Џејмс Бонд стилу, каже дечку који јој се некад свиђао, а сад не може да га види очима.

Једна од познатијих реченица коју чујеш на телевизији. Моји другари и ја је максимално поштујемо.

Категорија у коју спадају само највеће мудоње. Оне које сачекају да ауто прође бар 10 метара, па кад су сигурни да их возач неће чути они крену од теткине стрине из Прокупља, преко кеве, Бога, швеце, оног што му дао возачку, начелника саобраћајне полиције који је јелте, црногорац мајку му јебем, семафора, лежећег, пешачког и свега другог што му падне на памет у том тренутку.