Сцена која ти обавезно направи зазубице, па онда пожелиш да и ти једеш нешто тако лепо, сочно и укусно баш као они, иако појма немаш шта је то. Потом углавном следи одлазак до опустошеног фрижидера, али успеваш да нађеш макар нешто што ће ти кол'ко тол'ко утолити глад, и што је битније зазубице неће бити огромне. Е сад, поента је што, кад год узмеш све то, лепо спремиш и поставиш за сто испред телевозира крену рекламе. И то не било какве. Као да мајмуни са телевизије знају да си ти узео да једеш, па пуштају рекламе за хигијенска средства, против гована, са анимацијама од којих ти се кења кад их видиш, а тек док једеш. И тако, ти једеш, док батица са малог екрана прича како ће све бити лакше кад имаш овај нови супер повољни прозивод који ће говна твоје породице претворити у есенцијални мирис цвећа, а шору са даске у супер лосион, којим може да се маже цела породица. А са јелом углавном завршиш, кад се заврше рекламе и кадар се врати на сцену у којој породица руча.