Година најопаснија по здравље, првенствено по јетру!

Ljudi smatraju da je upisivanje u ovu skolu veoma plemenit potez mastajuci o tome kako cete vi pomagati ljudima, a zanemaruju cinjenicu da se 20ak % nas odluci da nastavi skolovanje na tom divnom faksu koji traje 6 god+ 20god specijalizacije.
Omaladina koja zavrsi istu je veoma bezvoljna, drska, nehumana itd.
Na reci profesora :"Ali sutra ti neko zbog takve greske moze platiti zivotom", uglavnom (dal naglas ili u sebi) odgovarsa : "jedan manje-vise" ili "tacno mi se jebe zbog njega"...
Bezvoljnost proidtice iz cinjenice da u citavoj skoli populaciju cine 96% devojaka i 4% muskaraca ( zajedno sa profesorima) , od tih muskaraca 2% je feminiziranih, a preostalih 2% su ubedjeni da su FRAJERI..

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Саставни део америчке мировне мисије је измишљање рата, односно потпаљивање жаришта тамо где планирају да буду миротворци.

У случају да у напуштеном селу од пет становника избије џиновски гејзир нафте, за два дана ће пласирати причу по којој су се деда Милорад и чича Станомир толико мрзели и подстрекивали националну мржњу, да су Амери просто морали да интервенишу са 75000 војника да реше сукобе и притом, тек успут, започну масовно експлоатисање енергента. И ту ће морати да остану бар 70 година- до последње капи нафте!

najveca prevara u srbiji posle jezde i dafine. ne znam samo ko je koga izlozio da te patike vrede tolike koliko kostaju. kada sam ih prvi put probao, ocekivao sam da cu svrsti cim napravim prvi korak, sobzirom da kostaju 15 jebenih hiljada.
ali, nisam.
nisu toliko udobne. ni blizu. a totalno je ne moguce da se tolikim "zajebanim" likovima najvishe svidjaju bas te patike. ma daaaaj...ko tu koga zajebava?
mada naravno, ne vazi to samo za airmax, i svim reperima se ne svidjaju najvise skejterke, niti metalcima martinke.
sve je to lozenje.
dakle, ne nosite obucu, inace cu znati da se folirate.

Najmanja država gde su rođena sva zla sveta a ni jedno dete