Dozvoli
Апокалипса у најави. Реч која индикује седам пошасти. Треба напоменути да се изговара готово увек од стране субјекта који се спрема да са самопоуздањем еквивалентном Калигули у походу на удате слузолучиве грађанке са либидом великим као Емпајер Стејт Билдинг, направи срање идентично епик фејлу групице лакомислених туриста у Тајланду који су грешком платили за колективну баханалију са шимејловима.
Помоћ понуђену увертиром са овом речју треба избегавати у широком луку.
-Сјебао ми се Виндовс нешто батице, ај да зовем Бркицу, он ће то да ми среди за јефтине паре, па кад он дође да кувам кафу за сву тројицу.
-Ма јок, бре, не бацај паре, ја ћу да ти средим то, дозволи.
:5 минута касније:
-Е, ипак га зови нешто неће ово, избацило ми на екрану 'морон тријед то реинстал ме, со ај шат мајселф перманентли', јебем ли га шта је.
.................................................
-Ћале, зови мајстора, пукла цев у купатилу.
-Какав бре, мајстор, :заврће рукаве:, дозволи.
-Ћале, а што ово сад из три цеви шикља вода, а малопре само из једне?
-Не прави се паметан, него дај именик, да те не форхендујем.
................................................
-Јебем ли ти, ко ће да шутира овај пенал?
:Предраг Мијатовић успорено прилази док зализује косу:
-Дозволите.
Beba u autobusu
Za razliku od nalepnice "beba u autu" koja učesnicima u saobraćaju stavlja na znanje da opreznije voze, beba u autobusu u kojem se vi vozite jeste znak od boga koji vam kaže "grešio si, pička ti materina, sad ćeš da ispaštaš i to debelo". Oznaka da ste najebali na više nivoa, da ćete biti arčeni trofaznim vibratorom u mali mozak tokom vožnje, i da budete ljubazni sa brkatom babom koja sedi kraj vas u busu jer ćete vrlo uskoro verovatno tražiti od nje pešest bensendina. Vozikanje u autobusu gde se nalazi beba deluje vrlo stimulativno, na više nivoa: sociološkom (razmišljate da li je vredno imati porodicu, kad će najmlađi član biti toliki antihrist), psihološkom (pitate se kako je moguće reći za tako kmezavo stvorenje da je slatko, i da li ste vi jedini nenormalan kretenčina koji malog seratora mrzi iz dna duše), religioznom (komunikacija sa bogom da vas uzme sebi i prekrati vam muke).
11.00 h: Žis autobus, polazna stanica Novi Sad, krajnja Gradiška, brakati preldžija šofer, standardna konfiguracija od desetak studenata, dve feMserke koje sede skupa i ne jebu živu silu, par debelih baba sa dvajest kesa i sendvičima od ribe. I na kraju, ponosan bračni bar sa četveromesečnim sinom.
11.03 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee". Putnici sede mirno, komentari tipa vidi kako je sladak, koliko ima meseci, je l' redovno sere kad se naruča.
11.42 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Hik. Hik. Kmeeeeeeee." Mater mu vadi sisurdu da nahrani bebu. Studenti šacuju sisu. Babe žderu neki čips. Fenserke i dalje ne jebu živu silu.
12.39 h: Beba: "Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Kmeeeeeeeeeeeee... Rrrrrrrrr. Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee. Hik. Hik." :usr'o se. Ponosni roditelji skidaju pelenu. Studenti se čude kako je neko toliko mali može toliko da iskenja. U međuvremenu svi umiru, lagano od radijacije. Carinici se dvoume da li da vrate autobus sa granice, biohazadska opasnost je velika. Eskaliraće sukob, pa će se Tadić morati izvinjavati BiH zvaničnicima. Ipak puštaju bus. Fenserke i pored zvukova najnovije pesme Goge Sekulić "Biznismenu, arči mi rč za 'iljadu evra" koji dopire sa njihovih roze mobilnih telefona, u znak protesta napućuju usne i nalakiranim kanžama od 6.3 cm zapušavaju noseve. Babe jedu neki mladi luk.
14.00 h: Pauza na Lončarima. Vozač i kondukter leče živce uz par rakijica. Šmekaju Slađu, garu konobaricu od dobrih tridesetpet banki. Studenti gledaju u sise mlade mame. Iz autobusa izlazi zeleni dim što je bebac ispodrigiv'o i isprdio. Štene koje je slučajno prošlo kraj busa ostalo brez dlake.
14.20 h: Put se nastavlja... Neka im je Sveti Vasilije na pomoći. Gradiška je daleko....