Kraj priče
Završni udarac roditelja u raspravi sa decom. Tačka na i. Što si imao da kažeš, rek'o si, dalje prepirke nema. Niti će je biti. Jedno znaj, ne piše ti se dobro. Nikako. Šanse da ne najebeš jednake su šansama da Peja kojot super genije konačnu u'vati onu jebenu pticu. Znači jedan prema mnogo.
- Ali kevo...
- Šta ALI? Pušiš travu na ekskuriziji! Pa da li si ti normalan? Je l' ja sad treba svaki put da crvenim kad ti dođem kod razrednog? Je l' treba? Da pričaju iza leđa kako mi je sin narkoman i drogeraš? Sektaš? Još nosiš te majice sa tim lobanjama i zverima. Kuku, šta sam doživela, crna ja... Kolubara nas neće oprati.
- Kevo, samo sam dim povukao, nije to ništa strašno, iščiliraj malo.
- Isčš...? Opet neki narkomanski izrazi! Jao, u šta mi se dete pretvorilo! To je sve počelo od kad si počeo da se družiš sa onim tvojim čupavcima. Duže im kose od pameti, znam ja! E nećeš ih više viđati, kad ti kaže tvoja majka, ne zvala se ja Slavica. Nego ćeš lepo od sad sa malim Banom i njegovim drugovima da se družiš, da vidiš šta su kulturna i vaspitana deca.
- Kevo, Bane je toliko dosadan i smara da bi komotno mogao da uskoči umesto Saše Pantića kao novi vođa Kursadžija.
- Ma nemoj? E mnogo si mi ti pametan. Mnogo. Sutra da odeš kod direktora, prvo njemu, a posle i celom odeljenju da se izviniš, ako si nekoga slučajno navukao na te droge.
- Ali nisu to...
- Kraj priče! Završili smo! U sobu sad, a sutra te vodim da kupiš neke normalne majice, lepih, flafičastih boja. I novi singl Željka Joksimovića. Izbiću je tebi te sektaše iz glave.
Mitar Mirić
Čovek koji je prouzrokovao sve nevolje devedesetih, jer je vlast ozbiljno shvatila njegovu pjesmu '' Ne može nam niko ništa''!
OBN
Bosanska televizija čija je svaka 2. emisija kulinarskog tipa.Nemaju šta pametnije da daju, kao da im narod ne umire gladan, koji samo čeka da vidi kako Dženana iz Tuzle pravi pečenog fazana polivenim maslinovim uljem i posutim sa 6 različitih začina na persijsko-portugalski način, pritom koristeći mali milion različitih sastojaka koje je ( o trošku televizije ) kupovala u supermarketu u što većem broju da bi joj ostalo nakon što gladni gosti odu iz njene kuće siti i zadovoljni!
Ako ne verujete, daljinski u ruke, i baš dok ovo pišem oni tamo prave neke gluposti...A verovatno će to raditi i kad neko ovo vidi za 20 dana...
Nije plakao ni kad je Tito umro
Врхунац безосећајности. Душа му је хладна као лед, а срца нема. Поглед му зрачи хладнокрвношћу. Задњи пут је плакао, па, никада.
Сви знамо каква је реакција била на познато саопштење: "Умро је друг Тито." Плакало се од Вардара до Триглава. У 15:05 је завладала гробна тишина, а затим и хор јецаја. Тужна слика. Особа која је и тада остала равнодушна, која не плаче ни када сече лук, јер, боже мој, мушкарци не плачу.
1 - Е немој да ми цмиздриш овде кад почне "А сад адио", видећемо се можда некад. Немој молим те, расплакаћу се.
2 - Сти нормална? Па ја нисам плакао ни кад је Тито умро, а сад ћу због вас. Море терајте се колективно у три лепе, доста су биле и ове четири године што сам вас гледао, ако ме разумеш.