Чудан и трипозан зајеб који се јавља пред оне битне испите, када ти се чини да твоје знање опада пропорционално са дужином времена које ти је остало да га спремиш. Без обзира колико дуго си учио, колико пута си једну ствар поновио, чини ти се да је све мање знаш, или је не знаш уопште.

Све оне задатке које си учио, а које си мислио да знаш ко оченаш, сад ти долазе некако измијешани, магловити, нејасни као да их први пут видиш и чини ти се да су ти све синапсе, онако колективно, отишле на годишњи одмор. Гледаш око себе и у књигу, и све странице ти се чине некако чудне, непознате, задаци нерјешиви, а вријеме тако глупо јер увијек тече брзо када не треба. Почињеш да жалиш за свим оним тренуцима које ниси учио, јер тобоже, баш они би ти били довољни да све савладаш и добро урадиш.--

А онда дођеш на испит, полако почињеш да се сјећаш свих ствари, одговори ти навиру као слике у калиедоскопу и схваташ да те и сопствени мозак може изненадити...

Kažiprst. Meri brzinu, temperaturu, vlažnost, dubinu, širinu, visinu, zapreminu, struju, napon, otpor, tvrdoću, gustinu, viskoznost, pH vrednost...

Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"