Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.

Disciplina kulturih i moralnih patuljaka današnje omladine. Dobro, neću da generalizujem, ali ovakvih primeraka ima na svakom ćošku. Nažalos'.
Elem, došla nova vremena. Što si nepismeniji, to si veća faca. Što manje čitaš, popularniji si u društvu. Naravno, ne računaju se SMS poruke, statusi na fejsu, nalepnice na deterdžentima i drugim dezinfikacionim sredstvima ili Bravo girl. Ne bih ja računao ni ''štiva'' kao što su Kupoholičarka ili Grabljivica, al' aj sad, bolje išta nego ništa. Ma i ''Amouage'' (Amoaž prim. prev.) Marijane Mateus neka uzmu, valjda ima nečeg poučnog majkumustaru.

- Poslednje što sam pročitao bila je Bela griva i to samo zato što me je (m)učiteljica naterala.
- Haha, a ja Vuk i tri praseta, i to pre nego što sam saznao da postoji i crtani!
- Taj rad!

Simpatično. I bilo bi, da ovo ne izgovaraju konji od 18+ godina. Cenim da su ovo ljudi kojima je film bolji od knjige. A ako nije izašao film? Ma opušteno, kad tad će ga neko snimiti. Onda kupiš kokice, zavališ se u fotelju i... Ček', da l' sam pomenuo pivo? Ne? Dakle, kokice i pivo, zavališ se u fotelju i uživaš. U jednoj ruci pivo, u drugoj kokice. Imaš li treću ruku za okretanje strana na knjizi? Ne? Molim lepo. A i zašto bi čitao knjigu mesec dana, kad film možeš sabiti za cirka 2 sata? Prosta računica.

Izgleda da im ipak bolje ide matematika od književnosti.

Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.