Intervju sa fudbalerom
Festival elokventnosti.
-Nikola, tvoj komentar na večerašnju utakmicu?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 110%, ostavili smo srce na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Tvoj pogled na dešavanja na Bliskom istoku?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 120%, ostavili smo bubrege na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Koliko misliš da su Frojdove teorije psihoanalize uticale na pojavu nadrealizma?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 130%, ostavili smo dvanaestopalačno crevo na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
Trip
Kada se u trenutku prepadneš jer pomisliš da ti je slepi miš proleteo iznad glave, a onda skontaš da je to bio samo zmaj i bude ti lakše
Deca pokvarila nešto
Ono što će svaki dobri i požrtvovani roditelj, kada napravi neko sranje, da uradi, jeste da odgovornost sa sebe odmah prebaci na svoju decu.
„Deca pokvarila nešto“ je prvo što će vrsni pedagog reći majstoru koji je došao da opravi pokvareni kompjuter, TV, šporet, peglu, itd.
Nakon završene opravke, deca se dovode pred majstora i glasno se kritikuju i omalovažavaju dok im genije koji leži u liku njihovog oca(majke) održava moralne pridike.
- Ajde, majstore, čekamo te ceo dan. Pogibosmo.
- Zdravo-živo! Šta je s kompjuterom?
- Ma deca ga nešto rčkala, pa ga prejebala, majke im ga. Ja im vičem ne dirajte, a oni ne slušaju.
- Daj da vidimo
(Majstor prilazi, ispituje uređaj i ubrzo otklanja kvar. Roditelj poziva svoje čedo)
- Milojice! Dolazi ovamo! Pogledaj majstora! Više on neće da dolazi da ti popravlja ako pokvariš. Ima on čovek svoje obaveze. Ne smeš ništa da pipaš da opet ne zasereš, je l' da majstore?
- Pa nije baš tako, ne mogu to deca da pokvare, to je pre...
- Ma mogu, kako ne mogu! Ovaj moj, majke mu ga, i metlu može da pokvari. Da nisi pipnuo više! Aj sad mrš u sobu, pizda ti materina! Izvini, majstore, ne znam šta da radim, da l' da bijem il' da ga vezujem.
- Ma dobro...
- Kurac dobro. Žena je kriva, ona ih razmazila, pizda joj materina, sve im uvoljava...
Dva paradajza i krastavac
Просјечна жена ће од тога да направи салату.
Просјечан мушкарац ће да направи скулптуру.
Шта ћемо кад смо рођени умјетници.
Nije plakao ni kad je Tito umro
Врхунац безосећајности. Душа му је хладна као лед, а срца нема. Поглед му зрачи хладнокрвношћу. Задњи пут је плакао, па, никада.
Сви знамо каква је реакција била на познато саопштење: "Умро је друг Тито." Плакало се од Вардара до Триглава. У 15:05 је завладала гробна тишина, а затим и хор јецаја. Тужна слика. Особа која је и тада остала равнодушна, која не плаче ни када сече лук, јер, боже мој, мушкарци не плачу.
1 - Е немој да ми цмиздриш овде кад почне "А сад адио", видећемо се можда некад. Немој молим те, расплакаћу се.
2 - Сти нормална? Па ја нисам плакао ни кад је Тито умро, а сад ћу због вас. Море терајте се колективно у три лепе, доста су биле и ове четири године што сам вас гледао, ако ме разумеш.
silovanje tiketa
Ono što kladioničarima preostane kad se završe sve jače lige.
- 'Ajde, brate, šta siluješ više, nema šta da se igra...
- A bejzbol? A Japanci? A trčanje za sirom!?
Vid
Čulo koje pored svoje osnovne funkcije jedino u Srbiji ima i funkciju čula mirisa.
- Brate, jel si ti to prdnuo il se meni čini?
- Jesam, izvini...
- Pa vidim ja da mi nešto smrdi!