Izlizati opanke
Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:
Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.
Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?
А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.
Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.
- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!
Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.
Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...
Samo što nisam!
Неко ти тражи услугу, а ти га одјебеш на кеца. Фазон ''све нешто трчим, па се саплићем''. Није ти ни на крај памети. Радије би гледао маратон Курсаџија, док ти у позадини трешти Стоја.
-Е, брате, ајде скокни до мене, стигао угаљ, па да истоваримо, а?
-Ево, брате, само што нисам. Прошли пут, ти и твој ћале се напили као мајке, сам сам пет тона истоварио.
___________________________________________________________________________
- Мајка, ајде спреми нешто да се једе.
- Само што нисам. Има још меса од Божића.
- Ког бре Божића, ово месо стоји ту, има 15 дана?!
- Па католичког.
K'o binarni kod
Служи за свакакве ствари у електротехници, али користи се и у ситуацијама када треба да се метафорички опише стање оцена у дневнику.
(Долазак ћалета после родитељског састанака, долази лик сав накострешен)
Ћале: Хмљ...Матер му јебем ненормалну ништа не учи!
Кева: Шта је Момире сад било?!
Ћале: Ма било је, онај наш сом ништа не учи пичка му материна безобразна!
Кева: Полако бре Момире 'си луд, какве су му оцене?
Ћале: Које бре оцене, кад сам отишао тамо мислио сам да је нека компијутерска шифра! Оцене му бре к'о бинарни код!
Predaja ključeva sinu
Momenat obnavljanja prećutnih zaveta predaka. Danak duhu tradicije koji bdi nad porodičnim ognjištem generacijama i učvršćivanje armature familijarne sloge, uz obavezan nagoveštaj okrutnosti nemilosrdnog skota-života koji sada, kad prestaje da bude dete, mlađanog vozača vreba iz svakog ugla da na njegovom još glatkom licu ucrta bore. Prvoj vožnji obavezno prethodi očev muški zagrljaj i stisak ruke.
---Montgomeri, Alabama---
- Sine, predajući ti ovaj par ključeva ne predajem ti samo auto. Sa njima ćeš, o Dejvide, danas poneti odgovornost odraslog čoveka i moje puno poverenje. Neću ti govoriti šta da ne radiš, smatram da to već znaš. Imaš šesnaest i svestan sam da ne mogu da te tretiram kao dete. :zagrljaj: Izvoli, sine moj. Vozi pažljivo i učini svog oca ponosnim.
- Budi siguran da hoću, tata.
---Donje Trsište, Srbija---
- Ej, mali, zajebi taj crtani sad! Drž' ove ključeve i odjuri začas po pivo, dok nije došo Živan da pretera crep, nemam šta da iznesem pred čoveka! Desno skroz ti je gas, do njega kočnica, pa cepaj, samo nemoj da pogineš.
- Ali mama kaže da radim domaći...
- Pusti ti šta mama kaže i vozi po pivo da te ne uspavam pre vremena.
---Kinšasa, Kongo---
- Sine, dajem ti ove ključeve od...
- Sajle za bicikl.
- Ne, od auta.
- Čale, nemamo auto.
- Naravno da imamo.
- Imali smo kamilu koja je umrla. Nemamo auto.
- Aha! A, u tom slučaju, šta je ovo?
- Dedina slika iz radnog logora. Već smo ovo prolazili.
- Brrrrrm Brrrrm!
- Ćale, prekini.
- Brrrrrrrm...
- Ima šta da se jede?
- Nema. Šta misliš zašto ovo radim?
S pola gasa
Реченица која се изговара након неког лако одрађеног посла. То што смо одрадили је било толико лако, да нам уопште није требала толика посвећеност, снага...
И: Јесте победили синоћ?
Ј: Шта течо? С пола гаса!
Talk to my hand!
Обично је причају клинке која су умислиле да су неко и нешто и да се цео свет за њима окреће. Кажу је обично некоме ко је ''смара'', или кад се посвађају са неким а не знају шта да кажу. Обично испруже руку и набију ти у фацу и кажу ''Talk to my hand!''
Иван : ''Ае бре мала нафурана си погледај каква си, очајна си!''
Мала клинкица : ''Talk to my hand!'' (и набије му руку у фацу).