Od sumraka do svitanja.

Pored fudbala i kosarke jedan od omiljenijih sportova muske populacije.

Незнање о постојању легендарног шиш ћевапа на Новом Београду је срамотније од незнања где се налази Ајфелова кула, Кип слободе или стадион Чаир. Шиш ћевап, поред тога што окупља људе свих сталежа, расе, националне припадности и степена ризика по околину, представља новобеоградску светињу фаст фуда. Далеко познате и легендарне су жене-бабе раднице истог, које својим кафе-шармом, масним мајицама и косама, брисањем носа левом руком и скраћеницама типа шиш, пуна, гурманска, продужени, дупли, пљека, кратки, пуњена и сл. само додају том месту чар, већи него свирачи и уметници на Шанзелизеу или сисате спонзоруше у Страхињића бана. Укус шиш ћевапа се може упоредити са уникалношћу, префињеношћу, генијалношћу, инвентивношћу, мистиком и вредношћу сличној Тајној већери, Мона Лизи, Давиду или Девојке са бисерном минђушом. Рецепт и тајна шиш ћевапа се чувају у тајности, кодираној хебрејским словима, која чак ни Ден Браун не може да протумачи.

Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata.
Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta.
Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru.
4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza".
"Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".

Najlepši fudbal.Bežbrižan fudbal.Igra se sa gumenjarom koja je laka 100 grama,kupljenom na početku školske godine u kiosku prekoputa škole.Na lopti se nalazi lik nekog junaka japanske animirane kinematografije,a to uopšte nije bitno,bitne da ćemo kroz par minuta svi da vitlamo za istom.Fudbal se igra pre i posle škole i u svakoj mogućnoj pauzi.Pravila se ne poštuju...igra se na travi pored glavnog terena na kom igraju osmaci..aut ne postoji pošto teren nema čime da se označi.Stative su torbe.Nikad se ne zna da li je lopta koja ne ide po zemlji gol il ne pošto prečke nema.To je večita tema svadje koja traje dok neko ne uvati loptu i krene na mulaka na protivnički gol a onda se sve zaboravi.Igra se po sistemu svi trče za loptom..okruže je udaraju dok ne promeni pravac,a onda svi opet trče za njom.Svi su napadači,svi žele da postignu gol,a odbranu ko jebe.Brani ili neki slabić koga svi jebavaju,il postoji sistem rotacije,koji funkcioniše nekih 7 minuta do potpunog rasula.Nakon 20 minuta svako ima svoju verziju rezultata,tako da se konačan rezultat i ne zna.Al to nije bitno..bitno je da je to Vaš najbezbrižniji fudbal u životu..nema telefona,ne igra se samo kada imate slobodan dan na poslu,niste sa devojku,niste se otreznili od pijanke sinoć,ili nemate ispita..igra se uvek,svaki dan,ceo dan..dok ne porastemo.

To je zivotna faza kad posle zavrsene srednje skole razmisljas da li da upises voznju za C kategoriju ili fakultet.