Kada potrčiš a tvoja duša kaska za tobom 10 minuta.

Lagani trening za Kineze kao priprema za mnogo teže takmičenje: Državno prvenstvo Kine.

To ti dođe k'o kvalitetno pijanstvo, znaš da je bilo do jaja, al' se ipak ne sećaš šta se sve dešavalo.

1. Dignuti ruke
2. Viknuti: JAOOOOO
3. Prigrliti najblizu osobu
4. Spustiti pogled
5. Cupkati sa noge na nogu
6. Povremeno ponavljati korake 1 i 3
7. Na kraju je aplauz obavezan, bez obzira sto je muzika sa cd-a

Jedina stvar koju nije pozeljno reci da treniras u muskom drustvu ali ipak bolje prolazis nego onaj sto trenira balet ali gore od onoga sto ide na folklor . Ipak balet je za pedere a folklor je jebi ga tradicija i tvoji dedovi su igrali kola. Neretko se desava da momci koji treniraju ples su talentovani za fudbal zbog dobre kordinacije . Jedina stvar koja je pozitivna za momke koji plesu je to sto ce na maturi moci da izaberu najbolju ribu i da je smuvaju plesom dok ce ona ekipica koja ga proziva da je pederko iz ugla zvocati to sto oni ne znaju tako da plesu

Vukajlija je učestala greška u izgovoru koju ljudi prave kada zapravo žele da kažu Vujaklija

Vozač autobusa.

Blato u hodniku za koje niko da prizna da ga je baš on uneo.

Реченица из "Старог Вујадина" која је међу основцима изазивала салве смеха.

Dušan Kecman, mitološko biće i istovremeno košarkaš Partizana nadnaravnih sposobnosti. 2010. u finalu Jadranske lige trojkom 0.6 sekunda pre kraja pobedio Cibonu koja se od tog poraza nikad nije u potpunosti oporavila. Dve godine nakon pomenute trojke Cibona je još uvek u stečaju i nasledile su ju sumnjive ekipe kao što su Cedevita, Franck kafa i Dona sokovi. Televizijske kamere zabeležile su košarkaše Cibone koji su te sudbonosone 2010. sekundima pre sudbonosne trojke razmenjivali brojeve mobilnih sa zagrebačkom publikom i plesali hrvatsku verziju Užičkog kola. Majkl Džordan navodno je razmišljao da se vrati u košarku na dan kad je Kecman pogodio tu trojku jer je shvatio da nakon ovoga izgleda kao košarkaški mediokritet. U gradovima i selima širom ex Jugoslavije pića se toče u 0.6 čašama u njegovu čast, "kelner, daj mi jednog Kecmana". Dan danas u nemogućim situacijama narod priziva njegovo ime. Kad god je nešto nemoguće Kecman se pojavljuje i u zadnjem sekundu rešava stvar, kao neka božanska sila. Kecman ima 2 ruke, 2 noge i 2 glave kao svi muškarci ali ima refleks koji mu omogućava da u najkraćem momentu najbrže reaguje, on je moderni Čarls Bronson, on je srpski Marlboro man, on je čovek odluke i najpoželjniji zet, on je moderni Švarceneger na koncertu Gans n Rozisa, on je deo slovenske mitologije, on je Dušan Kecman.

Možda najsuroviji i najbolniji primerak udaranja čvrga, sporta nekada tako popularnog među osnovcima. Tehnika je bila toliko jednostavna da nije iziskivala nikakve posebne pripreme. Obično su se kokavci udarali mlađim generacijama iz dva razloga. Prvo, da se žrtva kad dođe sebi ne bi uzjogunila pa vas nalupala od batina, a drugo - mlađe generacije su niže rastom, pa su samim tim pogodan materijal za udaranje kokavaca. Tehnika je vrlo jednostavna. Posle pronalaženja žrtve za kokavac, prilikom približavanja istoj stezala bi se pesnica sa tim da se srednji prst savijao u zglobu i pritom izbacivao napred i, kad bi se približili, kratkim i odsečnim udarcem odgore u teme, koknuli bi nesrećnika. To je bilo to, bez imalo stila, čisto nasilje.