За Србе, земља у којој апсолутно ништа не ваља - власт, опозиција, животни стандард, инфраструктура, школски систем, тајкуни, криминалци. Једино што вреди јесу спортисти и спортски успеси за које сви живе и које прате са невероватном харизмом.
За странце, Србија је земља феномен. У Србији су људи од 1389. доживели више ратова него преступних година. Инфраструктура се сруши пре него што успе да буде изграђена и опет се иде даље. Наше музичаре готово да не слушају, али у јулу и августу пола Европе дође све скупа са својим музичарима на Егзит, Гучу и Бир фест.
Упркос томе што у последњих двадесет година фудбалски клубови служе за поправљање гол-разлике, кад год постоји прилика, стадиони су пуни, горе и импресионирају цео свет.
Спортисти су већ посебна прича. Са својих пар милиона становника, Срби редовно објашњавају неке ствари онима са Запада. Кошаркаши добијају Американце у сред њихове Америке. Након неколико слабијих година, долази сребро на ЕП-у, са све Костом Перовићем у екипи. Одбојкаши већ двадесет година доминирају. Други мењају тимове, селекторе, позивају странце, али не вреди. Где год оде, Србија је у врху, било да су у тиму биле легенде, Вања, Никола, Квиско, Герић и остали или клинци попут Митића и Старовића. Слично је и са одбојкашицама.
Посебна прича су ватерполисти и тенисери.Тенисери су тренирајући у празним базенима напредовали, а данас су у врху светског тениса. Узимају титуле где стигну и терају остатак света да се озбиљно запита шта то Срби имају, а они не. Па једна Америка, неких 50-ак пута већа од нас не може да избаци тенисера у првих 15, а ми их имамо тројицу.
Ватерполисти су већ феномен. Да ли због тога што су им тенисери заузели базен, не знам, али они већ по правилу немају где да тренирају. Иду по комшијским земљама, спремају се, а онда оду на такмичење и почисте све. И доведу остатак света до тога да стави прст на чело и запита се шта ови имају у себи, па без мора и базена у држави деценијама деру све остале као волове у купусу.
И онда дођемо до оне чувене урбане легенде, која се протеклих месеци провлачи кроз медије, што електронске, што штампане. Србин је: најбољи тенисер света, најбољи одбрамбени фудбалер света, најбољи кошаркаш Европе, најбољи одбојкаш Европе, најбољи ватерполиста света. Да не помињемо ко је измислио струју, добио Нобела за књижевност, усавршио телефонске везе крајем 19.века. И како све то?
Па, једноставно, сви су Срби, другог разлога нема!

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Poruka koju devojke obozavaju, a muškarci posle te poruke znaju da su nesto opasno za***ali...

Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.

Sredina jula - gotov junsko-julski rok. To veče se proslavlja i pije u čast završenog roka, nezavisno od toga koliko uspešno. Narednih nedelju dana se nadoknađuje sve što nije popijeno za vreme samog roka.

Poslednja nedelja jula - nastavlja se, ali na drugom mestu, naravno, na moru. Ako već niste na moru, onda nasavljate sa ritualom od prethodne nedelje, eventualno obilazeći lokalna sela i seoca.

Početak avgusta - povratak sa mora, viđanje sa starom rajom koja je otišla na neko drugo mesto, sumiranje utisaka na fejsbuku. Oni koji nisu išli na more nazdravljaju sa onima koji su išli za srećan povratak.

10-13. avgust - prikupljanje sve potrebne literature uz konsultacije sa studentima koji su sve to već uredno ispolagali, kako biste izbacili sve nepotrebne pasuse, stranice, lekcije. Svako veče se završi u kafani "Biblioteka".

14.avgust - brojanje ispitnih pitanja i koliko ima stranica ukupno, uz oduzimanje slika i navođenja literature i pravljenje plana za učenje. Najčešće konzumiran plan "Toliko i toliko stranica za dan". Naveče izlaziš, jer od sutra krećeš ozbiljno.

Narednih dana - kukaš svima kako imaš da učiš, gledaš skripte i knjige i pitaš se odakle da kreneš i kojim tempom. Do 20h već su u dubokim planovima za još jednu večernju biblioteku.

Vikend pred ispit - frka, panika, uključuješ fejsbuk, stavljaš statuse kako te ne zanima rimsko pravo, švajcarska ekonomija ili čir na anusu, prelaziš manje od 30% gradiva.

Noć pred ispit - tona kofeina, guarane i čačkalica, daješ svoj maksimum. Uspevaš da naučiš ovlaš 50-60% gradiva. Zatvaraš knjigu, obraćaš se nebu i vanzemaljskim silama za sreću, uz svečano obećanje da ćeš sledeći put biti odgovorniji.

Dan ispita - trenutak kad ti ukažu da imaš oktobar 1 i oktobar 2 i da se raduju ponovnom druženjem sa tobom. Istu noć ideš da proslaviš kraj ispitnog roka, nezavisno od toga koliko isti bio uspešan.