Koristoljublje
Jako loša osobina. Čine se da je danas ima na pretek, a možda je uvek tako bilo. Ja kada to kažem, mislim na drugarstvo iz koristi. Često mi se ljudi žale, najviše majka i najbolja drugarica, a ipak se trude da prikriju znanje da se neko druži sa njima, da bi se ,,ovajdio" o njih. Valjda im je tako lakše.
Koristoljubivi ljudi su, po mom mišljenju, dosta lukavi, prijatni, šarmantni, a ako su žene, onda su i lepi. Njih ljudi žele u svm društvu, a oni to obilato koriste. Ranije mi se činilo da njima svi ljudi iz okruženja prosto sami žele da čine, ali sam kasnije shvatio; nisu slučajno naišli na takvo društvo, sami su ga izabrali, jer imaju njuh za one koji žele da pomognu, koji imaju mogućnosti, pogotovo za one koji su naivni. Čest argument koji koriste je: Nikog ja ne teram da: me vozi, mi zajmi pare, mi plaća piće, mi daje gajbu da prespavam... oni se sami nude. Ne treba ih nazivati kurvama, to je uvreda. Za kurve. One pošteno zaradjuju svoj hleb.
Znate ih već vi sami.
Vojislav Šešelj
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Nolajfer
Čovek koji me na četu proziva da nemam život jer ceo dan visim na internetu. On to zna jer i sam tako provodi vreme...
Ako nolajferu pokušate objasniti kako radite i druge stvari u životu, da mnogo i čitate, svirate dva instrumenta, sjajno crtate, itd... on će okrenuti priču na to kako su to sve kućne aktivnosti i zakleti se mrtvom majkom kako se pre deset dana spustio niz Nijagarine vodopade, a pre toga je skakao sa Ajfelovog tornja bandži džamp.
Prihvatiću da sam nolajfer kada mi u kuću utrči čovek u trenerci sa štopericom u ruci i kaže mi to.
Ali na četu...
A, otkud znam, mozda on i jeste skakao...ali moj unutrašnji život je toliko zanimljiv da ja ne moram više nikada ustati iz ove fotelje.