Скривени комплекс који изненада прасне у тренутку када неко додирне болну тачку душевне ране коју обично направи лепша половина брачне заједнице.

Критична ситуација. Срам који не може да опере ни Дунав ни Сава.
Наиме, неко од наше родбине, не знајући за шта служе коментари, поставе низ питања без упитника и са укљученим кепс локом невезаних за слику.

Не дај Боже ником.

Идеја која брзо изветри. Нешто што траје одређено време, али је у почетку осуђено на рани крај.

Осети се деда у превозу. Осети се лимузина у гаражи. Кхм кхм.
Али, осети се још једна ствар. Ствар која *смрди* више него деда. *Смрди* морално. Голица *ноздрве поноса* изазивајући срамно *кијање* и лупање главе о зид са тешким *докле-смо-дошли* питањима. Осети се **разлика у цени**.
Цене управљају нашим животима. Посебно разлике у њима. Јер то нису само разлике у ценама, то су и разлике у сталежима. Живот нам лупи шамар кад год обучемо и обујемо нешто што је јефтиније од одела неког буржуја.

Осети се разлика и у мањим ценама.
Купујемо пилећу посебну саламетину уместо фине чајне кобаје. Можда се не разликује много на сто грама, али на кили се већ **осети**.
Само један динар по кили лубеница може довести до **осетне** разлике ако се купује пар тона.
Људи у великој мери мисле о томе. Јер забога, нисмо ми у Швици, Њемачкој ил' Чикагу. Свака пара је битна, сваки минус *се осети*. Свака куповина се прорачунава.

Можда су то и једине ствари које се осете овде. Где су они исконски носећаји карактеристични за нашу врсту?
Нема, изгледа, никаквог осећаја сем оног да се сачува сопствено дупе, и чичак на новчанику. Да се не излиже од отварања. (*Важи за оба појма*)

Од сељака до Сењака стигао је трновитим путем овај водитељ емисије којој он сам спушта гледаност.
Он је отишао из села одавно, али село из њега неће никад. Убедљиво најнадрканији водитељ наших телевизија. Неприкосновени владар глупих изјава, нимало смешних вицева и непријатних коментара упућених публици и учесницима.
*Жикина шареница*, најгора емисија на овим просторима. Само због његовог постојања у њој, трпи огромне критике од стране јавног мњења.
Не само због карактера и иритирајућег гласа, већ и због своје уберружноће.

Емисија Жике Николића, популарнијег као *Жике Шаренице* је уствари та која заглупљује и посељачује народ. Гледају је облајкане бабе, црвенокосе доконе госпође, онај најнижи сељачки талог у овој земљи.
Вуче се тридесет година на РТС-у тако што плаћа публику и мами сељанију да зову и учествују у наградној игри како би добили производ Божен Козметикса или два ноћења у хотелу од пола звездице у Грабовцима на Црном Пању.

Не дај Боже ником. А камо ли Жики **Сељаку.**

Савет.

Израз код клинки које се ложе на неког старијег лика из краја или школе кад их он погледа. Тај нема ни појма да она постоји, али она је убеђена да јој он у ствари шаље неке скривене поруке. Када му поглед негде одлута и то буде у њеном правцу, свим другарицама се хвали како ју је "он" погледао. У друштву, пошто само она и другарице знају његово име, можете чути само "ОН ме је погледа", "ОН је јуче везивао пертле", "да знам, и ОН је тамо био"...