Oseti se
Oseti se deda u prevozu. Oseti se limuzina u garaži. Khm khm.
Ali, oseti se još jedna stvar. Stvar koja smrdi više nego deda. Smrdi moralno. Golica nozdrve ponosa izazivajući sramno kijanje i lupanje glave o zid sa teškim dokle-smo-došli pitanjima. Oseti se razlika u ceni.
Cene upravljaju našim životima. Posebno razlike u njima. Jer to nisu samo razlike u cenama, to su i razlike u staležima. Život nam lupi šamar kad god obučemo i obujemo nešto što je jeftinije od odela nekog buržuja.
Oseti se razlika i u manjim cenama.
Kupujemo pileću posebnu salametinu umesto fine čajne kobaje. Možda se ne razlikuje mnogo na sto grama, ali na kili se već oseti.
Samo jedan dinar po kili lubenica može dovesti do osetne razlike ako se kupuje par tona.
Ljudi u velikoj meri misle o tome. Jer zaboga, nismo mi u Švici, Njemačkoj il' Čikagu. Svaka para je bitna, svaki minus se oseti. Svaka kupovina se proračunava.
Možda su to i jedine stvari koje se osete ovde. Gde su oni iskonski nosećaji karakteristični za našu vrstu?
Nema, izgleda, nikakvog osećaja sem onog da se sačuva sopstveno dupe, i čičak na novčaniku. Da se ne izliže od otvaranja. (Važi za oba pojma)
