Aj' dok si obuven
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Siromah plaća dvaput
Услед недостатка новчаних средстава а некад и због лажне наде да ће уштедети који динар, наш човек( припадник сиромашнијег,чешћег сталежа) је често принуђен да преузме ствар у своје руке тј да буде сам свој мајстор.Уместо да рецимо уређај који је осуђен на пропаст баци и купи нови,он ће пробати да га некако сам оспособи,уз наравно мање утрошених пара него што би дао за нови уређај.Уз помоћ штапа,канапа,лепка,селотејп траке и једно два дана посла,он некако успева да га дигне из мртвих.После неког (обично кратког) временског периода,квар се обнавља али овог пута лека нема.Уређај који сада не личи на себе коначно завршава у канти као што је требао одавно.Наш човек одлази и купује нови уређај,обично најјефтинији у понуди а самим тим и сумњивог порекла јер за најквалитетнији и најскупљи нема пара,а и можда му фали баш онолико колико је дао за она два лепка,траку,шаку ексера,мало боје итд мада је цена сигурно у међувремену скочила као антилопа.
Где је био-нигде,шта је радио-ништа.
Сада стрепи када ће новом уређају истећи гаранција па да крене јово наново..