Gleda svoja posla. U vrijeme demoktratije, jebote. U vrijeme kad nam je demoratija dala za pravo da imamo svoj stav, nema veze kakav je , ali da je stav. Kad možeš izasrati šta god hoćeš, i kome god hoćeš, i u dosta slučajeva proći nekažnjeno. Šamar je četristo do hiljadu i dvjesta maraka danas, a plata četri stojanke, pa ti udaraj budale kad lupaju gluposti. Danas je čak poželjno živjeti tuđi život, kao što je Slobodi iz Mrkonjić Grada poželjno imati lijevog beka koji zna ući malo u sredinu a ne samo pravolinijski se kretati jeb'o mu pas mater. Dobri su to ljudi, ne treba ih dirati, neće glava zaboliti od njih. Ako ih ne zajebavaš.
Što bi rekla ona reklama za margarin : Svako jutro, DOBRO JUTRO! KAKO JE KOMŠIJA TODORE? Ima li slatke, ja malo uranio... Evo. :sipa rakiju
Šta ima? Ništa. Kod tebe? Ma, čovječe, oka nisam mogo sklopiti noćas. Čuo sam da je mali Neđin seksualno opterećen. Vele otkad se oženio ne silazi sa tuđeg djeteta sunce ti kalajisano. Jeb'o te ljeb, kažu nekuveče ušli u nagradu ona legla u sjeno i raširila noge, a on se okačio na gredu, zageg'o se, viče : GLEDAJ SAD MALA DOSKOK U TELEMARKU NA KURAC U PIČKU!!! Jebu se djeca ko zecovi. Šta ti misliš je l' to bolesno?
Ma šta mi je za tim mani me se. Nek' se jebu, samo nek' po glavi ne biju! Aj komšo popij to, pa da idemo štogod soriti kod Ludog Konja...
U gostioni „Kod Ludog Konja“...
Mala, meni pivu, daj njemu, i daj njima šta će. Nego komšija, znaš li ti kad su Tito i Jovanka, došli u posjetu Mrkonjiću pa sa Đurom Pucarom i ženom tamo u njega sjeli da doručkuju, a Tito kulturno, pomalo jede, a ovi naši navalili, sunce te jebl''o, vele, Đurina žena tuče neku ljeušu a nju zamastilo, sve joj ona mast niz laktove curi. A Tito bleno, ne vjeruje očima, kad odjednom Đurina žena povika Jovanki: BOGA TI JOVANKA, ŠTO TI JE TITO 'VAKO ŠPATLJIČAV NA 'RANU! HAHAHAHAHAHAHAHAH JEBO TE SUNCE HAHAHAH.
Da.
E komčija jesi neki atorit jebo te lepetnjak, a jesi čuo da su se Mitar i Đurađ skoro posvadili oko međe, mal e nisu poboli, htio ga Mitar zaklati mistrijom, jedva ga oteli. A, jesi čuo?
Slušaj me komšo. Ja sam preoro više livada nego Marko Kraljević turskih drumova i livada tri puta, pokosio livadu od Glamoča do Banja Luke, imam 100 metara jabuke i 300 metara šljiva utresti a one ujdurme u hladnjači mi traže 15 feningi po kili za čuvanje, tako da mi ostaje feninga zarade k'o da sam smoki uzgajo, moram onom svom vrnti izmisliti pare za školarinu, i molim Boga da prodam staru kravu muslimanima za Kurban Bajram, jer mi ćaća troši više kapi za oči nego kompletan sistem za navodnjavanje u vinogradu Darka Miličića na Fruškoj Gori. Dok to ne sredim, JEBE MI SE I ZA TOBOM I ZA SVIMA OSTALIMA DABOGDA TE MALI NEĐIN NA KURAC NABIJO DOK TI MITAR I ĐURAĐ SJEKU UŠI MISTRIJOM A MRTVI TITO SKAČE GOLOM GUZICOM ZA VRAT. JEL TI JASNO SAD ŠTO SAM ATORIT?
Jeste komšo, jeste, evo saće piva samo se nemoj srditi znam ja kakav si ti kad poludiš. MALA DAJ PIVE JEBLA TE NEDILJA HOĆEŠ DA NAS SVE ZAPALI. Evo pive komšo, evo pive...
Pomalo arhaičan izraz iz doba kad nije bilo kasa na svakom pultu svake prodavnice, te kreditnih kartica i poena i đavola. Ovim se daje do znanja kasirki, odnosno prodavačici da je sa kupovinom gotovo, te da će novčanik ostati na trenutnoj debljini.
- Još nešto? - Daj mi Veka šteku. - Dobro. Još nešto? - Daj pešes ovih Bazoka. - Dobro. Još nešto? - Saberi. - Sedam stotina i jedan dinar. - Kratak sam jedan, može sedamsto? - To mi svi kažu... Aj daj.
Veoma popularan žanr, osim naravno u Irskoj, širom sveta a bogme i kod nas. Kao i svaki narodnjaci, imaju folklornu melodiju i još dodate neke zvuke da bi moglo da se u kafani (ili pabu) lumpuje uz velike količine alkohola. Pored nekih tamburica i frula koje su narodni instrumenti u Irskoj (sad da sam Deretić rekao bih da su Irci Srbi koji su se tu naselili u predprvoj seobi Srba, ali nisam mada bih imao baš dobre argumente da jesam) koriste se i harmonika i bendžo koji nisu nastali u prvoj (a možda i jedinoj) dobrovoljno pokrštenoj katoličkoj državi.
Pored narodnog zvuka, ima i dosta narodne tematike iz irske krvave istorije koja opeva ustanike, ratnike, borce i zulume raznih engleskih jebivetara. Sve ovo je nama veoma poznato, čak bismo mogli reći da mi ovde imam dosta pandana njihovim narodnjacima. Da li ima nekakve sličnosti između Vulv tounsa i Baje Malog Knindže? Ostaje kao tema za razmišljanje, ali je činjenica da si njihovi Zvonci Bobani i ostali slušaju širom sveta. Pitanje je da li u Irskoj slušaju naše narodnjake kao mi njihove?
-Kakvu to tamburicu slušaš, Milane, a da nisu tamburaši? -Ćale, slušam irsku muziku. -Ma nemoj? -Jeste. Sad upravo slušam Pagse. -Čega da se pazim? -Ma bre grupu "D Pags", oni sviraju neki keltik pank, ne znam sad baš kako da ti objasnim... -Hajde, Milane, ne jedi govna. Slušaš tu te irske narodnjake, a ja kad sam hteo da te vodim na Tozovca nisi hteo da ideš. Jebem ti krv, k'o da te je pravio Pirs Brosnan! Šta sam ja Bogu zgrešio?! _______________________________________________________________________ -Matori, šta to slušaš, izgleda kao da međedi pevaju? -Nemoj tako, Donovane, slušam jedan novi bend koji svira etno muziku. -Na kom je to jeziku, Patrika ti? -Srpskom. -Pa gde si našao te Srbe? -E u tome i jeste stvar, ovo uopšte nisu Srbi. Ovo ti je jedan naš serbijan krajiški bend, zovu se "Katolik Slavs". Sviraju po uzoru na stvaralaštvo srpskih umetnika Žareta i Gocija koji su veoma cenjeni na Balkanu.
Dobro se najesti. Prastari srpski izraz iz vremena kada je bob bio česta hrana na našim trpezama kao jedno od retkih izvornih srpskih jela.
- Kosovko đevojko, što su ti aljine tako uvlekane? Je li boj gotov? - Kraljeviću Marko, kasno ti na Kosovo stiže. Crna je sudbina tamo sasekla Srbe. Koja je tebe muka zadržala pa ne stiže čestitome caru u pomoć doći? - Sinoć majka moja Jevrosima dobrog boba zgotovila. Ja ga zalih rujnim vinom. Jutros jadan glave ne mogah dići. Sav sam se naduvao kol'ko sam se nabobao.
Ovim izrazom se određena osoba ubeđuje u nešto što onaj koji izgovara želi po svaku cenu. Ima vremena na pretek, sasvim dovoljno samopouzdanja i što je najbitnije nema šta da izgubi. Osoba koja koristi ovaj izraz u potpunosti kontroliše određenu situaciju i koristiće sve moguće načine da bi ispunila svoj cilj.
- :zvuk pištaljke, i penal i crveni karton! - Alo bre, pa jel si ti normalan, za ovo daješ karton?! - Lakše malo, raziđite se. Ti napusti objekat pa da se igra nastavi. - Pazi ovog majmuna, pa on misli da se šalimo... - E zbog tog "majmune" evo i tebi crveni. - Dečko, pa ti iz Vranića nećeš živ izaći, ja kad ti kažem. - Momci, možemo ovako celu noć, ja penal da poništim neću, a pipne li me neko, ima da ga sutra pronađem i izrešetam, ne znate sa kim se kačite. - Ajmo momci igramo, bio je faul baš sam ga lepo cepio, hehe. ..... - E jel oćeš da me ispratiš na bus? - Zezaš me? Pa nisam valjda sve ovo radio za džabe? - Baš si se potrudio, i ovo cveće i sveće po celom stanu i Samardžić u pozadini, ali moram ići. - Ma daj, bar nešto na brzaka pa ću te odvesti kući mada sam planirao da prespavaš pa da i ujutru bude nešto. - Vidim da ne odustaješ, ali rekla sam mojima da ću doći... - Mala, možemo ovako celu noć ali roditelje nećeš videti dok ne budeš jebana.
Šuk drugarici/poznanici koju izvališ da čeka nešto na ulici/ćošku.
-Alo kravetino, otkad ti radiš ovde?! Ovo je moja ulica! Ajde tutanj, nemoj da zovnem mog makroa Vunjaša! -Ja samo čekam taksi... -Au izvini sestro slatka! E pa baš si slatka, imam ja popust za ženskinje. :namig: -Aaa evo i taksija... =========================================================================== -E ćao Majo.:cmok: -Ćao Pero. :cmok: -Otkad ti radiš ovde, hjo, hjo ,hjo? -Pa od pre neki dan, moji mi više ne šalju za studije pa se snalazim. Oćeš da ti popušim? -Khm... Pa imam neke evre u šteku, ovaj... -Ma sprdam se bre, šta ti je? Hahaha! -Da, da i ja! Hah. :kiseli osmeh:
Oni svi imaju preko 60 godina, krezubi su, neobrijani, šuma im viri iz očiju, lice im opaljeno vetrom i svi se nađu u trenutku kada se dešava neka scena na otvorenom da gromoglasnim smehom iz pakla male sredine proprate poniženje jednog od glavnih junaka (češće junakinje) jer je to inače neopisivo smešno. Svi se smeju isto, jako, zlo i uživaju dok pijani Petar Božović šutira u stomak trudnu Mirjanu Karanović, jer im je to najveće zadovoljstvo u životu, dok kamera ide preko njihovih crno razjapljenih usta. Naši reditelji obožavaju da ovu scenu mučno produže preko mere (kao i scene silovanja i sirotinjskog seksa) jer je to umetnost, kadar ide od jednog do drugog meštanina koji svojom pojavom izražavaju turobnost palanačke sredine u kojoj je jedino rešenje samoubistvo: to je učmala palanka i tu su svi zli i nema se gde pobeći. I da, nebo je uvek sivo, putevi su blatanjavi, deca bez gaća plaču, pišaju, crni talas, maljavi pazusi konobarice, debeo krčmar Paja, žene kurve ili zatucane, seljak došo da proda kravu koju mu krade Milan Srdoč čim ovaj ode da piša; pišanje se celo prikazuje, do poslednje kapi na gunju.
P. Božović (sa flašom rakije u ruci u crnom udbaškom mantilu šutira ženu blatnjavim čizmama) – Majku ti tvoju krvavu jebem marš iz moje kuće kurvo, kopile da mi rađaš! Ubiću te! (navrće flašu) M. Karanović (u blatu, polugola, slepljene kose, mučenica kao takva) – Nemoj Mitre, dece ti naše, sveca ti našeg, partijske ti knjižice, nemoj! (krik otegnut dok je kadar na užasnutim beonjačama u blatu) Svetina – BAHAHA BAHAHA BAHAHA BAHAHA BAHAHA Brkata beštija iz svetine – udri kurvu, kad se jebala nije nas zvala!
Ženski lik iz istoimene španske serije. Powresitica milih zelenih očiju, beskrajnog pogleda izgubljenog negde na polovini žute mrlje. Ohhh, kako je život nepravedan i surov...
Preswatka kestenplava princeza koja se celu najavu valja po senu i detelini kao da ovi drugi nisu bitni, i uvek pokvari onaj trenutak kad je onaj konjušar do'vatio onu nadrkanu za dupe i prislonio je u za zid. Mada, nema ni veze, okej, ona je slepa i ipak ona treba da bude glavna. Jadnica. Mooore, jadnica. A? Što bi moj profesor sociologije rek'o, *sve su žene iste a ima i gorih*. Svi oni koji su je sažaljevali su gore esmeralde od njih. Kako je moguće da osoba, sa šatro hendikepom, ima dvojicu i plus da je nekad otrsi Melesio? Naprasno progleda i za nepuna dva meseca završava kurs za medicinske sestre? Ne, ne radi na šalteru i knjigoteci, ne, ona radi sa pacijentima. Ne, ne radi u obližnjoj ambulanti. Ne. VMA... Ćutimo? Dalje... postaje direktor nacionalne kompanije vrednih milijarde pezosa. Napredovanje? Ne, za nju nije bilo prepreka. Ne. Jer, ona je bila jebeno jadna, izmučena i krhka živa duša, uboga, naivna...
Kad se oleši od alkohola i droge volela je da naruči onu njenu, Život mi je brat. Ali, ni tada niko nije sumnjao.
I posle nek mi neko kaže za nekog da je slepac. Triput ima da razislim.
Beograd, aerodrom ''Nikola Tesla'', 13:25, avion sleće...susret se bliži... cela Srbija plače i čeka... eno je... to je ona...
Katarina Šišmanović: Saša, Dejane, kako se sada osećate? Dejan: N n ne eeez, šta da kažem... Saša: Jako nam je teško. Katarina Šišmanović: Verujte i ja sam uzbuđena. Malo sam i pišnula, hihi. Dejan: Ne mogu je videti ali njen zagrljaj... Katarina Šišmanović: Evo je. Gospođice Matić ovo su vaša braća.
PLAKANJA ROVANJE SUZE PIČKE MATERNE APLAUZI HAOS zagrljena porodica se ljubi, žvalavi po celom telu a naročito u predelu uha
Dejan:Esi odradila Don Pia? G đica Matić: Bratići, od sutra ste direktori. Eeeeeej... Saša: RU ZMA RIN!
Ekstremna socijala od jaše. Odevni predmet koji krasi pripadnike staleža teška sirotinja, toliko kineski da samo što nije punjen pirinčom. Sve da je sam Apolon obuče, pokrila bi velom malograđanštine, dlaka iz nosa i ishrane zasnovane na suhomesnatim proizvodima, pa neka ga je i po sto puta Zevsov kurac napravio. Kabasta, neskladna, nekih "dobrodošli u Drezden šezdesetih " boja, a da postoji kao ajtem u nekoj rolplejing igri, njen bonus bi bio "minus 50 posto na reputaciju kod svih živih bića na planeti".
Uparena sa umornom šljakerskom facom, neodoljivo asocira na pretakanje goriva iz komšijskog keca, buđavi zdenka sir serviran u obdaništu i fleke od motornog ulja koje dodaju crnu boju u sivilo ulica beogradskih predgrađa. Klinci koje su štekare od roditelja ogrtale u ovo ruglo, danas su dvadesetpetogodišnje device, pate od kompleksa inferiornosti, zaglavili su Lazaru ili su već overili od pajda, jer rane od buvljače zarastu, ali ostanu zajebani ožiljci.
Au matori, al' ti dobra jakničica... AHAHA!
- Jebi ga tebreks, pao sam na samofinansiranje, ove zime se fura dedina buvljača.
Stil skijanja stila bez. ŠKK tehnika spuštanja niz snežnu padinu nadobudnih i skoro uvek muških predstavnika ljudske vrste, koja se maltene uvek završi lomom najmanje jednog učesnika saobraćaja na ski terenu, kolateralna šteta vrlo verovatna. Uglavnom - način smučanja pomoću štapa i kanapa...samo bez kanapa i na jebenim skijama.
Elem, inspirisan filozofskom premisom malog Đokice i baziran na nikakvom ili skoro nikakvom znanju o skijanju kao aktivnosti potencijalno opasnoj po život (sopstveni ali i drugih korisnika, hnjo), tip samoubistva iz naslova predstavlja nezaobilazni deo pejzaža na gotovo svim skijalištima širom sveta...a kod nas je to ona scena kada blejiš u kafiću pored staze na Kopu, kulerski cirkaš fuka ili cevčiš pivo (0,33) a ispred tebe proleće baja u nezadrživom "uz'o-zalet-sa-Pančića" spustu, visoko podignutih štapova, raskrečenih nogu i nedvosmisleno u pravcu rendom žene sa detetom. A i one koji kurac više dovode tu decu na planinu...
Negde na Malom Karamanu...
- Uuu, tebra, vidi one dve pičke dole što gledaju u našem pravcu, sigurno oće da se karaju, hehe...E, a znaš šta sad treba duradimo, brate? - Ne, brate...al' kapiram da ti već imaš idej... - Znači, treba se zaletimo k'o nenormalni i taman kad budemo bili u paraleli sa njima, onako naglo zakočimo i bezobrazno ih isprskamo snegom! A, šta kažeš, tebra, hahaha? - Kažem da si jebeni retos jerbo jedva znaš u plugu da voziš a kamoli nešto ozbiljnije. Jebote, matori, tek si fazon treći dan na skijama a ti bi dizvodiš veleslalom zbog nekih ribidž...E, vid' budale...
7 dana kasnije...
- E, brate, si dobro? E, 'el me čuješ? - Brrate...jesssi...ttti? Gdde...samm...to ja? - U Kraljevu, tebreks, u bolnici. Bio si u komi 7 dana, sad si se probudio... - U kkommi?? Ali...kkkako?? - Pa, lepo sam ti rek'o da se ne zalećeš dole a ti navr'o ko blesav i eto... - Kkeva moja? Ć-ćale? Zzznaju li? - Znaju, bre, eno ih u čekaonici, pričaju sa doktorom...Nego - kako si? - Nne znamm baš...kkao da ne m-mogu da osettim nnoge... - Ma, biće to ok, brate, doktori su optimistični... - A ššta ti radiš, bratte? Nisi valjda celo vremme bio ovvvde sa m-mnom, hhehhe? - Pa, ono - obilazio sam te svaki dan i to, ali kako do danas i nisi bio neko naročito interesantno društvo - ako me razumeš, lololo - većinu vremena sam provodio sa Milicom i Jasminom. Ono, dosta liberalne devojke što se seksa tiče al' nemaju pojma da skijaju...k'o ni ti, heheh...
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani. I lica koja ispraćaju. Plaču. Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
