Dupli Kraljevića Marka
Одмар’о Марко од дугог пута,
Залег’о под ‘ладовину крушке,
Кад се поломи нешто кроз крошњу,
Те уз јак бљесак ошину к’о гром.
‘Тице рашћера, стресе сво лишће,
Лист сав отресе, гране запали,
Грање спали, опрљи му брке.
Протреса главом Краљевић Марко,
Пита се да ли није од вина.
Испред њега појави се чо’ек
И обрати му се звонким гласом:
“Жив ми био побратиме Марко,
Долазим у миру, не желим зло,
Зато уплашен немој бити ти;
Мене је послала Млада Вила
Из времена што ће тек да дође
Да ти зборим о оном што ће бит’:
Ево теби овај чудан сандук,
Ни мене нико учио није.
Шта год о’ш да знаш сједеш за њега
И прстима ти куцкаш по овом;
Немој само са Равиојлом да
Читав дан изгубиш четујући.”
На све то му Марко одговара:
“Тако је мени лани уз вино
Говорила Јевросима мајка:
-О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани се, синко четовања,
Ништа доброг донијет’ ти неће.”
„Чекај, кочи, Краљевићу Марко,
Не причам ти за то четовање;
Уосталом, да не дужим пуно,
Све ћеш моћи сазнати од других
Што ће доћи одма’ иза мене.
„Ко ће доћи одма’ иза тебе
И што ти дође раније од њих?“,
„Дођо’ раније да правим спрдњу
С јунацима што требају стић’.
Намјенски зато обрија’ браду,
Обрија’ браду, зализа’ брке;
Сад ће тешко моћи препознати
Да нисам прави Краљевић Марко;
Дај још твој огртач да огрнем
И ту сабљу да турим за појас,
А ти стани иза оног ‘раста
И гледај како изводим шегу.“
Не прође дуго како то рече,
Кад иду стварно један за другим:
„Приђи, приђи, Оче Гаврентије...“
„...Горштаче са Романије стрме...“
„...црни ‘тићу Усеине Болте...“
„Дал то грми ил’ се земља тресе,
ил’ ми то Квејк корача у сусрет?“
„...млад делија Расни...Џоноване...“
„...гуслар Фендер и драги нам Чеги...“
„...дођи Стевчо, не сметаш ми...Деки...“
"...Касно Џони на Косово стиже,
пред зору написао је пјесму..."
„...запјевај нам Клацковићу Раде...“
„... браћа Шнајдери, комада девет...“
„...љути Псето осамдесет осам...“
„...Зелен Лукче, из грма изађи...“
„...Валдемару, не бери сад гљиве.“
Тако лажни Марко зајеба све,
А прави, не могавши издурат’,
Пишну себ’ у чизму од смијеха.
Komentari

Ne, ne, krije se u tebi pesnik pazi šta ti kažem, samo ti pusti glas iz grla...
Врапцима ја морам, њежно као отац
рећи нешто лијепо у дан овај плави,
врапцима том ситном грумењу живота,
што је цвркутало зимус на мећави,
...
Они су зимус зебли испод стреха,
они су вољели и голо ово грање.
Моје поштовање, весела руљо смијеха,
другови врапци – моје дубоко поштовање.
...Baš sam nežan večeras... :)
