Onih pola sata koliko traje moj prosečan seks što žena kaže da je tri minuta, a realno je barem šest.

Koliko god da je poznata i upecatljiva prica o vremenu provedenom ispred i unutar WC-a, ova pojava najvise dolazi do izrazaja u ranim jutarnjim casovima.

Pojava za koju nije potrebna matematička formulacija i nema veze sa onom Ajnštajnovom.

Kad je toliko kasno, da je rano.

Pojava da više ljudi različito gleda na trenutne vremenske prilike.

Ситуација у америчким спаси-свет-од-експлозије-нуклеарке филмовима где набилдовани херој Вијетнамског рата, заједно са згодном, лепом и вештом плавушом покушава да демонтира бомбу која ће уништити пола континента. Како је снимање филмова чак и за Амере скупо, настоји се да се време скрати и сачува који динар, све то тако што сат одбројава два минута до експлозије, а након само једне кратке реченице нашег хероја, он је већ стигао до петнаестак секунди и приморава главног лика да предузме нешто од епохалног значаја за светску историју. То је уједно најбољи пример релативности и непредвидљивости времена у седмој уметности.

Za vreme ispitnog roka mesec dana ume 'proleteti' tako brzo da se i ne oseti. Sa druge strane, u iščekivanju prve plate tih istih mesec dana traje čitavu večnost...

Teoretičari koji tvrde da je vreme konstantno, očigledno nisu uporedili :

5 minuta u zubarskoj stolici
sa :
5 minuta u krevetu sa izrazito seksi ženom.