У давна времена када није било пристојно и по бонтону причати о проливу и говнима, наши стари имали су обичај да умотају све у песмице за децу.

Дошо чика Паја и донео јаја,
једно јаје мућ (мућак, покварено)
а ми децо ћућ (чучећи положај, очај у очима, знојно чело, бол у стомаку, бол у целом телу и вапај: О Боже, ил прекини мене или ово што ме снађе...)