Прослављени фудбалски ас који се после играчке каријере прихватио тренерског посла. Игром несрећних околности и по њега и вођен срцем а не главом завршио је као тренер у Црвеној Звезди баш у тренутку када је ова била на врхунцу своје немоћи, у дуговима до гуше и која је располагала играчким кадром кадрим да се носи у три лепе.

Одбијајући да прихвати чињеницу да су се после 20 година, у његовом иначе вољеном клубу, десиле тектонске промене у виду тога да капитенску траку сада носи човек који пре утакмице стуче чет'ри пива и паклу цигара, да неки играчи имају дијагнозу Дауновог синдрома и хроничне исцрпљености ноћним животом он наставља тамо где је стао као играч. Боље није било ни те 2010-те године. Како може бити боље када ти је црнац који је дошао да игра штопера бољи голман од споственог голмана а окосницу средине терена чини један такав виртуоз у копачкама, Милош Чава Димитријевић, коме се и рођени отац црвени и псује жени мајку кад овај изађе на терен.

По угледу на Барселону, где је једно време успешно и играо, форсира формацију са једним нападачем иако се показало да са овим расположивим тимом ни петорица не би била довољна да умувају бар једну лопту у мрежу док од њих петорице четворица држе голмана за руке и ноге. Пред играче ставља немогуће задатаке као што су брзи и течни пасови, игра од ноге до ноге, на прву лопту, пресинг у високом ритму целу утакмицу и остале захтеве који су згрозили играче и изазвали чуђење у свлачионици. Кажу да су неки звали своје менађере и питали да ли је у питању нека скривена камера. Можеш ти да натераш и Ивицу Дачића да уради 200 склекова после обилног ручка о државном трошку али ће овај уз гласно гроктање и ваљање по поду заплакати пре првог.

Највише их је погодило што морају да живе здравим и спортским животом.
Наређује да играчи морају д'иду у теретану што је једино млађани Вешовић схватио озбиљно убзо постајући физички најспремнији бек у Звездиној новијој историји, спреман да издржи цело једно полувреме ако треба. Због снаге коју није способан да исконтролише неретко се као бизон залеће у протовничке играче, обара их на траву успут примењујући најкомпликованије захвате из бразилског џиу-џицуа док жртве испуштају језиве вапаје за помоћ.

Пуне две године му је требало да укапира да се од гована можда може направити пита али да иста не може да се једе. Убрзо даје отказ на месту стручног штаба и риђом главом без обзира бежи у Турску где преузима један од многобројних Нешто-Па-Спор турских тимова и једе најбоље баклаве на свету.