Песма из периода "веселе деведесете". Служи као колективни позив за рушење локала, или потапање сплава. Уз њу играју и они што не знају. Пушта се, или на почетку, или на врхунцу жураје, у пакету са осталим песмама из истог периода ("Само у сну", "Тек је дванаест сати"...). Кад се зачује, или тресе песма, или тресе носталгија... Три минута чисте еуфорије.