Seljačko podbadanje
Običaj prisutan kada rodbina iz grada posle duže pauze svrati u "zavičaj", a uglavnom na selo ide jednom, dva puta godišnje. Rustična rodbina uvek ima neku vickastu, ne baš 100% dobronamernu opasku, ali to je već seoski običaj, i mi iz grada ga ponekad skapiramo tek za par dana. Na selu se, čak i komšije preko plota, na taj način, svakodnevno čašćavaju.
Ako niste dugo svraćali:"Dugo vas nije bilo, 'el ste nas se uželeli?"
Ako ste skoro svraćali:"Al' ste se navadili!"
Ako ste se ugojili:"Al' ste mi se lepo popravili!"
Ako ste smršali:"El' to neka beda udarila, 'el ste ogladneli od put'?"
Ako ste dobili dete, a nema istu boju kose/očiju kao vi:"Koji ti komšija ima tak'e/'u kosu/oči?"
Ako niste dobili dete:"Jel' sve u redu sa tobom, da nisi zanemoćao tam' dole?"
Ako ste kupili nov auto:"Al' ste se obnovili, men' moja mečka još služi!"
Ako dolazite posle odmora i pocrneli ste:"Kako ste lepu boju dobili, ko' Rumuni!"
Ako dolazite pre odmora i niste pocrneli:"Al' imate aristokratsko bledilo, da niste zanemoćali?"
.
.
.
Ako baš ništa ne primete vredno podbadanja:"Što se niste ranije najavili, da vas lepše ugostimo, ovako imamo samo:"Čvarci, kavurmu, kobasice, suvo meso, sir, mleko, kajmak, jajca, pogaču, proju, kačamak, feferone, turšiju, kis'o kupus, sok od zove, sok od višnje, domaću, vino, pivo, domaću supu, rumšlajš, sarmu, pečeno prase i pečeno jagnje!" A možemo i par pilića da na'vatamo. Što mnogo, tako se gosti, u domaćinsku ste kuću došli, mnogo je samo kad te biju...".
