Manje opevan od GSPa i manje poznat, ali GSP je za njega kao Menhetn naspram nekog kartonskog naselja.
Autobusi na prigradskim linijama kasne i po sat vremena ili se uopšte i ne pojave nekad, pa čekate sledeći koji se udostoji da dodje. E, pitanje je da li ćeš onda ući u autobus, jer se nakupilo toliko putnika da ni pola ne može da stane unutra.
Da putuješ avionom, karta bi te verovatno jeftinije izašla.
Neki autobusi već su ugazili u četvrtu deceniju; i ne, nije to znak kvaliteta istih, to je znak da ćete iz njega izadji nadimljeni kao pršut koji se dimio bar dve zime, budući da je auspuh sjeban i sve ide unutra.
Ukoliko je napolju kišovito, kišobran se ne zatvara kada ulazite unutra iz prostog razloga što ćete bez njega unutra više pokisnuti nego da stojite napolju.
Zimi ne radi grejanje i promaja je, a leti je prevruće, zato što baš tada, iz nekog neobjašnjivog razloga, nijedan prozor ne može da se otvori.