Mili bože, čuda velikoga!

Da li je nindža, il' osvete duh?

Niti je nindža, nit' osvete duh,

Već je senka što izaziva muk!

Kroz decenije poznat je svima,

Barem metar devedeset ima,

Pogleda čeličnog, majstor zena,

Nesalomiv, čvrst k'o kakva stena.

Velom mistike skroz obavijen,

Emotivan kad ljubi i bije,

Idol o kome se vazdan peva,

Premudri sensei, Sigal Steva!

Vajfbiterkom crnom, konjskim repom,

Sa facom ozbiljnom, al' bre lepom,

K'o grom je u kamere grunuo,

Ološ-bagri stilski ga munuo.

U uskom džinsu, pogleda setnog,

Aikido skila baš konkretnog,

Ležerno je taj lomio ruke,

Đubre mlatio bez imalo muke.

Prezajeban delom, a i likom,

Strah i trepet, Toskani Niko,

Prangiju vadi on iz naklona,

Jer jedini je iznad zakona.

Mafijaško se zabrinu veće

Jerbo im neko tuksona meće,

Pa odluče Mejsona Oluju

Da olovom tad u grudi truju.

Deset metaka kao nijedan,

Ustade Mejson iz kome žedan,

Al' ne vode, vina, il' posete,

Već čiste i nasilne osvete.

Da zaštiti svoje malo dete,

Kid'o je mnoge ekstremitete,

Sve je taj olupao na kraju,

I siledžije i glavnog baju.

Kako beše pobio sve belce,

Dade se tad u slobodne strelce,

Pa u kratkome vremenskom roku

Odluči da izmisli sudoku.

Ali sudba beše teška kurva,

Vide nekog klinca kako duva

I tri crnje kako diluju dop,

Pa za pojas zadenu ručni top.

Gonio je govna na Jamajku,

Svim čamugama da jebe majku,

I na kraju britkom katanom

Skide glavu crnji Zajebanom.

Mlatio je šljam bilijar-kuglom,

Nogom u grudi, često i vuglom,

Poneko je i uvo otkin'o,

Kada se zvaše Đino Felino.

Nedugo baš nakon svega toga

Shvatio je da svuda je droga,

Te ako želi da gudre nema

Forsajta Bila mora da lema.

Forsajt jadni luda faca beše,

Zao i opak k'o Marko Kešelj,

Ali za Stevu taj pretnja nije

Jer k'o žena se u kujni bije.

Vazdan pobednik, smireni vođa,

Znanja pun k'o Raičević Rođa,

Beše smoren golemom dosadom,

Al' se brzo nađe pod opsadom.

Skromni kulinar vižljastog rasta

U trenu postade glavni dasa,

Jerbo kad se taj nađe na vodi

Tomi Li Džonsa mora da plodi.

Raščupan k'o borbeni petao

Ni Geri Bjuzi nije smetao,

Samo je nežno oči sklopio

Kad ga je Stiv u smrt potopio.

Nakon ovog titanskog podviga,

Galeb sinji tu gromko povika:

„Jebem vam ovo veliko platno,

Nema koga odveć nisam mlatn'o!“

Činjenicu tešku on gorko shvati,

Želi i dalje govna da mlati,

Čovek-bljesku tu se baš svideo

Opskurni put direct-to-video.

Narednih nekoliko godina

Jeb'o je keve poput Odina,

Uz svu mudrost i golemu silu

Baziranu na aJkido stilu.

Zatvore je mnoge pobedio,

Ženska srca hladno iscedio,

Vazdan štiteći i okolinu,

Opak u pizdu materinu.

Tu je negde spontano počeo

Da svira đitru, violončelo,

Pogledom prekim, stava skroz gorda,

Mučio je četiri akorda.

Nabacio je i koje kilo

Da mu zimi hladno ne bi bilo,

I da tapacirung dobar ima

Kada udarce u stomak prima.

Ispunivši svu svoju misiju,

Pobedivši film, televiziju,

Najviše odličje Sigal dobi

Da ga od srca zovu „šinobi“.

Na kraju ove slavne pesme

Jedna se stvar zaboravit' ne sme,

Mudrost, zen i pravo pašenoštvo -

Nisu to kvaliteti za mnoštvo.

Samo su dva čoveka do sada

Dostigli taj nivo umnog sklada,

Sigal je drugi nirvanu stek'o,

Prvi je Petronijević Milenko.