Naravno, umrli u smislu, „okace kopacke“ o klin, ili sta ko vec kaci.

Vojislav Kostunica, 6.oktobra: „umro“ bi kao covek koji je pobedio balkanskog kasapina, ovako zivi kao umobolno stvorenje, kome je jedina rec Kosovo.
Predrag Stojakovic, posle odlaska iz Sakramenta: trpa on i dalje trojke, al nije vise to to, plus ima ledja 70-godisnjaka.
Milan Gurovic, posle trojki Amerima 2002.: Ostace upamcen kao primitivac, cija je tetovaza zasenila igracke kvalitete.
Bora Djordjevic, do stavljanja proteze: Do tad je bio legenda, idol mladih, sad ima nove zube, manjak jetre, i ni malo mozga.
Michael Jordan, posle 6. titule u Bullsima: Da li postoji racionalno objasnjenje zasto kralj da se maltretira u jednom Washingtonu u 42. godini?
Zinedine Zidane, posle spektakularne golcine u finalu LS: nazalost, ostace legenda upamcena i po glavometu sa Materazzijem na oprostajnoj utakmici.
Metallica, posle „Crnog albuma“: sviruckali su i posle toga, ali ni priblizno.
Tozovac, pre pojavljivanja u Grandu: Samo se utopio u sivilo, verovatno ce ga naterati da snimi duet sa Bubamarom, i tako dotakne dno dna.
Maradona, posle 86.: „A onda je kudravi gaucos krenuo krivudavim stazama kokainskih noci“ – citat Zvonka Mihajlovskog
Suzana Mancic, posle prvog pornica: Ovo je samo zajebancija, mada je mogla da nas postedi drugog „remek dela“.