Веома често су крајње лоше организовани. Замерка, наравно, не треба да буде упућена на њихову, већ на адресу редитеља или помоћника редитеља. Уместо спонтаног понашања актера који се налазе у другом плану, ми гледамо људе који седе или стоје потпуно непомично са укоченим погледом, усмереним негде у страну. Повремено тај поглед скрене и према камери. Статисти тада једва задржавају свој задовољни осмех јер им је, природно, необично драго што ће се њихова лица појавити на малим екранима или филмском платну. Гледалац у таквим кадровима неког филма или серије, сваког тренутка очекује да статиста стане испред камере и почне да поздравља своју родбину и пријатеље.