Симпатични омладинац са врелог београдског асфалта, бистра ока, чиста лица и гласа који звучи као да су му мошнице константно причепљене ( београдска верзија бечког дечака ) Његова лирика се своди на кукумавчење о љубавним јадима, фантазије о малолетницама ( које су исто са врелог асфалта, те су мало загореле ) , и екипи из краја ( која је такође с усијаног асфалта, тако да им се може прикачити етикета " топла браћа " ) Његови фанови се састоје од мачкица, тигрица, и осталог звериња из области Амазона, тринаестогодишњих клинки које су већ 15 пута патиле због "праве љубави" док су мушки фанови глатко обријани шмекери за које је дискутабилно с које стране кордона су били 10. 10. 2010. Остали се једноставно могу сврсати у групацију " Фенсери које би требало кандидовати за Дарвинову Награду " . Фанови такође врше ритуал бријања дела своје обрве, у стилу јунака ове дефиниције. Цвија на критике узвраћа тако што на свом веб сајту качи пароле у стилу "Љубоморне душе могу да ми пуше" , увијене у неку причу да он ипак воли све нас поред свега. Филантроп. Штета само што није свестан да критика може бити и позитивна, то јест она врста која је овом асу српске хип-хоп сцене хитно потребна. Укратко, момчина која граби ка успеху и слави, само земљу не осећа, јер има ваздушни ђон.