Stefan Milenković
Drugar koji ima fine manire i svaka keva bi ga poželela sa sina, slično Bosiljčiću. On naime, ide u pozorište petkom, sluša ambijentalnu i klasičnu muziku ( omiljeni mu je Rahmanjinov, opus 21), u slobodno vreme čita Šekspira i Krležu (pritom ga razume!), piše pesme u stilu Branka Radičevića, slika pejsaže na Dunavu, portrete u Skadarliji, svira klavir i violinu, komponuje kad je na raspustu, sa devojkom ne ide u klubove, već u restorančiće sa romantičnom atmosferom, počasni je član okružne biblioteke, čest je gost na tribinama o zaštiti prirode, pije samo vino od alkohola, njegova devojka ne može da bude obična, mora da tečno govori latinski i da zna sve o Portugalskim trubadurima i čitavu zbirku pesama Prevera napamet, On proučava Škotsko nasleđe i običaje Iraca u poznom srednjem veku, nosi košulje, pantalone, za njega je duks nepoznat pojam, trenira mačevanje, bavi se volonterskim radom (proglašen za najboljeg volontera na Univerzijadi), ide na sve olimpijade iz matematike, fizike i tako dalje, dalje.
1: Dobar dan gospođo Petrović, ljubim ruke! O, kako su vam zavese tako čiste!
2: Jao što si divan, vidiš Petre kako je divan tvoj drug! Zašto ti nisi tako dobar?
3: Ajde kevo oladi, šupičku materinu! A ti, kakav si ti Stefan Milenković, to je čudo!
Виљем Шекспир · 26. jan 2012.
