Naravno da je nasilje prema ženama u bilo kom obliku neprihvatljivo.

Naravno.

I naravno da, šta god ti ona uradi, i socijalno prihvatljivije je, a bogami i kulje, da pogledaš onako iza ramena kao Klark Gejbl, frkneš cinično i odeš jednostavno.

Naravno.

Ali niko ti ne može zabraniti da maštaš o tom nasilju. I to specifičnom obliku nasilja. Da je ritneš kopitom. Baš u baklavicu. Baš onako usne da joj napraviš da oteknu kao sarme a kličko da izbulji oči u neverici šta mu se dešava. Zbog toga što je kučka.

Ne mora ništa spektakularno da ti je uradila. Jednostavno ti je odašiljala takvu auru da poželiš da je šutiraš, ne u glavu, ne u torzo, samo i isključivo u vulvu.

Imao sam samo jednu ženu u životu koja mi je pobudila tako nešto.

Ahahahah nisam još zaljubljen u nju, jeste blesavi.

Samo mi poigrava stopalo na pomisao nje.