Мамина свеска (у највећем броју случајева је то неки роковник, год. 2003., неке пропале фирме) препуна исечака из новина и рецепата на папирићима који чекају свој ред да буду преписани у ову магичну књигу. Мирише на фил за торте, сваки други лист је масан али не фабрички већ од виталовог маргарина.
Рецепти су углавном имена добили по имену особе која је рецепт дала мами, како би мама знала о чему се ради (Мирина торта, Славицин колач, Љубицине крофне...).
Последње стране служе за писање бројева телефона, прављење спискова гостију за славе или рођендане, или једноставно страдају под налетом детета које омамљено мирисом коре у рерни црта апстрактне цртеже на масном папиру.
Једном у пар година (или чак једном у деценији) мама се препусти вишедневном процесу преписивања рецепата у нову свеску која ће врло брзо да заврши као и стара.